Први мој сусрет са Јеменом био је током једног школског распуста позних 50-тих година прошлог века код рођака на селу (није могло да се сваке године иде на море) на падинама Гледићких планина, изнад варошице Груже. На црно-белој фотографији у листу „Политика“ био је насмејани престолонаследник Мутавакилидског краљевства Јемена Мухамед ел-Бадр са поданицима, сви у традиционалној ношњи и добро наоружани.
Мухамед eл-Бадр је био у септембру 1962. само седмодневни имам Зајида, једног од три огранка шиитског ислама, заповедник Правоверних и последњи краљ у Северном Јемену, збачен народном револуцијом. Пре тога је неколико пута био у званичној посети Југославији. Јосип Броз Тито му је у децембру 1957. на Брду код Крања поклонио ловачки карабин са Вецлар оптичком справом и златном посветом. Престолонаследник Ел-Бадр је био и учесник прве Конференције несврстаних земаља у Београду 1961.
Четврт века касније, у Адис Абеби, главном граду социјалистичке Етиопије, коју и данас Црвено море одваја од Јемена на Арабијском полуострву, уживо сам пратио говор генералног секретара владајуће јеменске Социјалистичке партије, ондашње НДР Јемен, или Јужног Јемена. Кроз ватрену револуционарну реторику Али Салема ел-Беида могла је да се осети сва срчаност и борбеност јеменског човека.
Јемен, стара држава на западном делу Арабијског полуострва, последњих деценија је позната по вестима о сецесијама, грађанским ратовима, страним војним интервенцијама. Однедавно је јеменски покрет Хути (званично Ансар Алах или „Божји следбеници“) често на насловницама светских медија. То се није догађало за девет година крвавог регионалног сукоба док је територије под контролом Хута сурово бомбардовала арапска коалиција предвођена Саудијском Арабијом. Истовремено, беснели су грађански “ратови свих против свих” у Јемену. У хаосу је погинуло или умрло од глади и колере близу 400.000 људи, укључујући жене и децу.
Рат Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата у Јемену, био је живо блато које је Ријад коштало најмање шест милијарди долара месечно током седам година. Завршио се климавим примирјем 2022. и стварном победом Ансар Алаха. Но, мировни споразум су најновијим ратом зауставиле САД, упркос напорима Саудијске Арабије да га закључи.
Јеменски Хути, трећина од 35 милиона становника, представљају окосницу покрета отпора Ансар Алах. Од 2015. Ансар Алах контролише главни град Сану настао пре више од 2.500 година, као и већи део обале Црвеног мора, територије на којима живи две трећине јемеснког народа.
Програм верско-племенско државотворног покрета настоји да у земљи постигне поштену заступљеност у управљању (покренули су 2011. јеменско Арапско пролеће), да одбрани своју веру Заиди, бори се за аутономију гувернората Сада и жели да обезбеди доминацију Сада (потомака Пророка), те ради на оживљавању имамата Заиди који је постојао пре револуције 1962. У спољној политици Хути желе независну палестинску државу са главним градом Јерусалимом и наглашавају непријатељство према Сједињеним Америчким Државама и Израелу.
Борислав Коркоделовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању