Вест да је компанија „Неуралинк“ америчког милијардера Илона Маска (52) уградила први чип у главу једног пацијента одјекнула је светом. У објави на Иксу, Маск је рекао да ће се чип звати Телепатија и да се пацијент у чији мозак је уграђен осећа добро.
Чип је дизајниран тако да се хируршки усађује у мозак кроз рупу на лобањи. Садржи више од хиљаду електрода тањих од власи косе које се повезују са неуронима у мозгу. Микроскопске електроде кључне су за читање електричних сигнала из мозга и њихово претварање у податке који би корисницима требало да омогуће да мислима управљају компјутером или сличним уређајем, попут паметног телефона.
„Неуралинков“ изум је претходно тестиран на мишевима, свињама и мајмунима и у демонстрацијама на животињама показало се да оне преко чипа могу да контролишу компјутер, те чак, као у случају мајмуна, могу користећи само своје мисли да играју видеоигре. Ова технологија се назива БЦИ технологија (од brain-computer interface, повезаност мозга са компјутером).
Усађивање Телепатије у људски мозак чини се као револуционаран догађај и, иако је Маск маркетиншки маг да своје пословнр потезр тако и представи, ова револуција није почела са њим. Упућени кажу да је револуција започела још 1992. на Универзитету у Греноблу, када су двојица научника, неурохирург и неуролог, започели експерименте са дубоком електро-стимулацијом мозга прво на мајмунима. Касније се та метода применила на људе оболеле од Паркинсонове болести и покзала се веома делотворном.
Све ово што се данас ради је запарво надоградња онога што су пре више од три деценије започели француски научници, а осим „Неуралинка“ чиповима за људски мозак се бави низ великих компанија у свету. Чак су неке последњих десетак година одмакле и даље од Маскове. Он је више пута, незадовољан брзином развоја БЦИ-ја у „Нералинку“ основаном 2016. године са седиштем у Фримонту, разним потезима, па и куповином других компанија, покушавао да ухвати корак. На пример, „Блекрок Неуротек“, биотехнолошка компанија са седиштем у Солт Лејк Ситију, уградила је мождане чипове у више од 50 људи до маја 2023, чиме је већ постигла оно за шта је тада Маск тражио одобрење од Америчке агенције за храну и лекове ФДА. Верује се и да „Мета“, матична компанија Фејсбука, чији је оснивач и извршни дирктор Максов конкурент по богатству, Марк Закерберг, ради на технологији која би омогућила људима да мислима „куцају“ по тастурама или екранима разних паметних уређаја. Пре две године, швајцарски научници су сличном технологијом, импланта који је причвршћен на кичму, већ помогли једном човеку којем је кичмена мождина била прекинута да поново прохода.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању