Климатске промене мењају циклус кружења воде – али како? То се не може свести на једноставну, глобално важећу формулу. Циклус кружења воде је комплексан систем, регионално се могу показати потпуно различите промене: у неким регионима постаје сувље, у другима се повећава количина кише, екстремни временски догађаји се мењају и померају. Како би овај комплексан систем учинили боље предвидивим, међународни пилот-пројекат, финансиран од стране Европске свемирске агенције (ЕСА) и вођен од стране италијанског Националног истраживачког савета, развио је „дигиталног близанца“ хидросфере: циклус кружења воде и релевантне појаве повезане с њим су физички тачно моделиране на рачунару. На тај начин се може симулирати како ће одређени регион реаговати на хидролошке промене. Тиме се желе предвидети не само катастрофе попут поплава, већ се и постепене промене у водном билансу, које су, на пример, узроковане повећањем температура, предвиђају просторно детаљније него раније.
Кључни су сателитски подаци. Тим са Техничког универзитета у Бечу је обезбедио да посебно подаци радарских сателита о циклусу кружења воде сада стоје на располагању у изузетној просторној резолуцији, што је битан елемент за поузданост система прогнозе.
Концепт „дигиталног близанца“ већ дуго игра важну улогу у индустрији: компликовани систем, као што је производни погон, тачно је моделиран физички на рачунару. Том систему могу се поставити било који услови на рачунару и понашаће се исто као и у стварности. Слично као у летачком симулатору, где можете безбедно предвидети шта ће се догодити у одређеној ситуацији.
„Управо такав дигитални близанац сада настаје за глобални систем вода“, објашњава Маријет Вројгденхил са одељења за геодезију и геоинформације на Техничком универзитету у Бечу. Када за велике области, идеално би било за цео свет, буду на располагању подаци просторно високих резолуција за валидацију и континуирано побољшање рачунарских симулација, онда се са већом прецизношћу може рећи који ће се ефекти показати под одређеним условима, па све до поплава или клизишта на одређеном месту.
Посебно важни су подаци о влажности земљишта. На Техничком универзитету у Бечу се то истражује већ годинама, користе се резултати мерења радарских сателита који непрекидно истражују земљиште. Из тога се могу извући важне информације о особинама земљишта и на крају предвидети да ли земљиште у одређеном подручју може још да апсорбује воду уочи долазећих киша или не. Међутим, кључно је да се познају просторне прилике са високом резолуцијом, око једног пиксела по километру. „За то се данас користи вештачка интелигенција (АИ). Ми у Бечу следимо ригорозан приступ. Наш модел ради с физичким формулама о којима знамо да су тачне, док се машинско учење користи као подршка. Тако се може осигурати да се израчунавање скупа података високе резолуције заснива на познатим природним законима и да не дође до АИ-халуцинација без чињеничне основе, као што је то понекад случај код вештачке интелигенције.
Циљ пројекта је рачунарски модел који може на време упозорити на опасности и који такође служи да објасни ефекте различитих људских интервенција на локалном нивоу, тако да се могу донети одрживе одлуке.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању