Разум и(ли) осећајност
ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА

Дан интернет домена у Србији конференција је која има завидну традицију. Ове године ДИДС је одржан у Дому омладине, 12. марта, а организатор догађаја је била Фондација Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС). Кључне теме о којима се на скупу говорило јесу: сајбер узнемиравање, вештачка интелигенција, дигитална безбедност, друштвени инжењеринг у дигиталној сфери, као и улога и значај ћирилице на интернету.

Присутни су на самом почетку имали прилике да уживају у холограмском приказу др Емили Робертс, експерткиње у области вештачке интелигенције (АИ) и машинског учења, која је говорила о борби против сајбер малтретирања у ери дубоког лажирања. Емили Робртс била је АИ персона – непостојећа личност креирана помоћу вештачке интелигенције управо за потребе ДИДС 2024. Након холограмског приказа присутнима се обратила Маријана Борковић, која је објаснила значај употребе вештачке интелигенције у свакодневном пословању корпорација као и маркетиншких агенција. Могућност коришћења АИ персоне представља олакшицу јер у сваком тренутку могу да се дочарају особе које нису присутне, а да се пренесе њихова изјава.

Горан Скокић из маркетиншке агенције „Жишка“ говорио је о томе колико су запослени у тој агенцији користе АИ алате. Он је истакао да је коришћење ChatGPT алата још увек у фази експериментисања и да је крајњи производ ипак људско дело. Скокић сматра да ChatGPT има потенцијал да постане корисно средство за људе који раде у дигиталним агенцијама широм света, да напшу адекватне слогане које ће касније дорађивати. „Поента је користити ChatGPT као помоћ, али не ослањати се комплетно на то да ће урадити целокупан задатак“, истиче Горан.

Ђорђе Кривокапић, асистент на Факултету организационих наука (ФОН) у Београду и стручњак за права на приватност путем Интернета, говорио је о примени ChatGPT  алата у раду са студентима. Истакао је да он може да буде користан онда када треба брзо доћи до логичких решења и да се може успешно користити у некима од фаза које прати једно научно истраживање. Његов је закључак био сличан претходном говорнику: неопходно је укључити људе у финални продукт једног рада. То је оно што даје на квалитету сваког истраживања, јер је људски ум ипак најсавршеније средство за рад и науку. Кривокапић је оставио отворено питање колико ће АИ моћи да имитира људску емоцију, јер без ње нема ни квалитетног рада.

Маријана Борковић се у разговору са Данијелом Милошевићем, копирајтером, дотакла теме која се већ дуже време издваја као најважнија: да ли ће вештачка интелигенција заменити потпуно људе и омогућити да уз помоћ ChatGPT-а све буде обављано дигиталним путем. Данијел је истакао да је АИ алат користан у давању предлога за копирајтере, али да је хумор још увек важан сегмент које само људски мозак може да произведе. Његов закључак је био другачији у односу на остале учеснике: Данијел сматра да у будућности може доћи до губитка традиционалних послова на какве смо навикли и који су нам свима познати. Решење које Милошевић предлаже јесте обучити запослене у оквиру компанија да адекватно раде са ChatGPT алатом, припремити их на то да један део послова обављају користећи поменути алат, а да при раду за клијенте додају свој лични печат. То омогућава свим радницима добру навигацију кроз свет вештачке интелигенције.

 

Пише: Јована Миловановић

Фотографија: Војислав Вујанић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању