Већ годинама се чудне ствари дешавају иза кулиса организације Феста, од изостанка традиционалних конференција за новинаре пре фестивала, преко гласина о промени селектора, промени дворане у којој се одржава већи део програма, до промене термина одржавања смотре за коју су се залагали појединци из управе самог Феста. И каталог фестивала је почео да излази тек по завршетку ревије, а говори се да га више неће ни бити. И гости који долазе, бар они најважнији, постали су – чудни! Прошлогодишња „звезда“ Настасја Кински није се ни појавила на Фесту, већ у Кинотеци да би примила њихов печат. О обраћању новинарима и публици Феста није било речи.
Овогодишњи добитник „Београдског победника“ биће ирански редитељ Асгар Фархади – велико име, добитник два „Оскара“ за најбољи страни филм („Развод“ и „Смрт трговачког путника“), али у последње време мало „канселован“ због више него непријатне афере око плагирања сценарија за који га је оптужила његова студенткиња. Као и свака жена у Ирану, и она је извукла дебљи краљ и добила казну бичевањем зато што има дугачак језик. Хоће ли се гост из Ирана појавити пред новинарима и рећи нешто и на ту тему, видећемо.
Други, домаћи добитник „Београдског победника“ је редитељ Желимир Жилник који је у својој шест деценија дугој каријери снимио на десетине кратких, дугих, документарних, играних или експерименталних филмова. Жилников први играни филм „Рани радови“ (1969), гротеска о групи младих протагониста који шире своја бескомпромисна марксистичка уверења по руралним пределима Војводине, добија „Златног медведа“ на Берлиналу. Жилнику је тада било 27 година.
Након проблема са цензуром и опструкцијама, почетком седамдесетих Жилник одлази у емиграцију у Немачку. Снима седам кратких филмова, као и дугометражни играни филм „Рај“ (1976). Ти филмови су међу првима третирали тему гастарбајтера у Немачкој. Крајем седамдесетих се враћа у домовину. У том периоду сарађује са браћом Вранешевић из “Лабораторије звука”, а крајњи резултат је „Гастарбајтер опера“ у новосадском СНП-у која је премијеру доживела 1977. године.
Осамдесетих година, филмовима као што су „Друга генерација“ или „Како се калио челик“ тематизује наговештај политичких и социјалних промена у тадашњој Југославији. Велику пажњу јавности изазвао је касније и филм „Тито по други пут међу Србима“ (1994), а филм „Дупе од мермера” добија специјалну награду „Теди Бер“ на Берлиналу 1995. Проблеми у земљама централне и источне Европе, а нарочито проблеми избеглиштва и миграција на граници са Европском унијом, Жилнику су инспирација за тематски циклус у којем снима филмове „Кенеди се враћа кући“ (2003), „Где је Кенеди био две године“ (2005), „Европа преко плота“ (2005), „Дестинација Сербистан“ (2015), и „Најлепша земља на свету“ (2018).
И свачији и ничији, Фест већ 52. пут успева да надвлада људске слабости оних који „брину“ о њему и гледаоцима понуди довољну количину добрих филмова. Овогодишњи Фест отвара озбиљни кандидат за многе „Оскаре“ ове године „Бартонова академија“ дело једног од најугледнијих савремених америчких аутора Александра Пејна који је пре неку годину био гост једног другог београдског филмског фестивала (и наравно Југословенске кинотеке). На овај неће доћи. У Холивуду је, ишчекује лепе вести.
У овом остварењу скромни професор престижне америчке школе приморан је да током божићног распуста остане у кампусу и води рачуна о неколико ученика који немају где да оду за празник. Временом, он развија неочекивану повезаност са једним од њих, емотивно оштећеним, паметним, проблематичним учеником али и школском куварицом која је изгубила сина у Вијетнаму. Улоге у Пејновом филму, који је већ оцењен као “шармантна, деликатно написана и истанчано одглумљена комедија”, играју: Пол Ђамати, Доминик Сеса, Девајн Џој Рендолф и други.
У оквиру такмичарског програма Феста биће приказана и три домаћа филма: “Радничка класа иде у пакао” Младена Ђорђевића (24. фебруар), “Јорговани” Синише Цветића (27. фебруар) и “За данас толико” Марка Ђорђевића (1. март).
Младен Ђорђевић је већ познат фестовској публици где су приказани његови ранији филмови „Мејд ин Сербиа“ и „Сумрак у бечком хаустору“. Сада нам доноси мрачну драму о групи бивших радника који су у сумњивом пожару током још сумњивије приватизације њихове фирме изгубили чланове породице, посао и достојанство. У борби за правду прибегавају натприродном. Главне улоге тумаче Тамара Крцуновић, Леон Лучев, Иван Ђорђевић, Томислав Трифуновић…
Други наш филм који се бори за награде јесте „Јорговани“ Синише Цветића посвећен лицу и наличју филмске и телевизијске индустрије у Србији. Главни јунаци “Јоргована” су Катарина и Игор, глумци који су заједно и на екрану и ван њега. Занесени севањем блицева и оглувели од аплауза, они се, иако нераздвојни, дуго нису ни чули ни видели, све до доделе награда за најбољу серију године. На фешти где ће се окупити цела екипа, постаће јасно да су њихови животи већа мелодрама од оне коју су снимали. Сценарио је написао Давид Јаковљевић, а улоге су одиграли: Слобода Мићаловић, Иван Босиљчић, Гордан Кичић, Мима Караџић, Исидора Јанковић, Јован Јовановић, Јана Бјелица, Небојша Дугалић, Павле Чемерикић…
На крају, ту је и редитељ Марко Ђорђевић који је одушевио и критику и публику пре неколико година са својим дебитантским делом „Мој јутарњи смех“. Овог пута нам доноси духовиту мелодраму „За сада толико“ у чијем је средишту је породица Шаренац. Филм приказује како спремањем омиљених му колача – чупаваца, Шаренци успевају да намаме најстаријег брата да дође кући. Време као да престаје да постоји и почиње бајка о срећним људима. Наизглед обични летњи дани постају необични. Заљубљени у живот, они уздижу реалност изнад тла, растерујући тамне облаке ведрином. У филму играју Филип Ђурић, Ивана Вуковић, Никола Ракочевић, Горан Богдан, Миона Пејаковић и други.
Фест ће ван конкуренције за награде затворити филм Мирослава Лекића „Руски конзул“, рађен према истоименом роману Вука Драшковића. То је драматична прича о кључним тренуцима зачетка косовске кризе и враћа нас у године које ће дефинисати будући суживот Срба и Албанаца на Косову и Метохији. Протагониста овог остварења је српски доктор Илија Југовић, кога тумачи Небојша Дугалић, а који по казни добија премештај у болницу у Призрену. На новој дужности упознаје професора историје Љуба Божовића – „руског конзула”, наизглед психијатријског пацијента, кога игра Жарко Лаушевић. „Руски конзул” тврди да ће ускоро „Русија опет постати Русија, а Косово ће опет бити српско” што чини да се против Божовића окрену локални албански моћници, сепаратисти. Они покушавају да иселе Божовића али у његову заштиту стаје доктор Југовић. Бројну глумачку екипу, поред Жарка Лаушевића и Небојше Дугалића, чине и Паулина Манов, Светозар Цветковић, Висар Виса, Даница Радуловић, Менсур Шафћију, Константин Фиданов, Петар Зекавица, Мето Јовановски, Нада Мацанковић, Славиша Чуровић, Енвер Петровци, Тамара Алексић и многи други.
Пише Срђан Јокановић