Седамнаести пут је овај бисер Северне Македоније био домаћин културним друштвима из Европе међу којима je и КУД “Јелече” из Новог Београда. Младић из “Српског културног друштва Марибор” запросио је колегиницу на броду, па је све у тренутку подсетило на добро весеље усред Србије
Текст и фотографије Мирослав М. Маринковић
Спремали смо се за ово путовање и овај фестивал фолклора, вежбали смо и увежбали. Сваке године на Тргу Светог Климента у Охриду одржава се Међународни дан фолклора. Ове године по седамнаести пут. Програм Фестивала окупио је групе различитог узраста, од деце, јуниора до сениора, који су дошли из различитих крајева: Скопља, фолклорни ансамбл „ Етнос“; Београда, КУД „ Јелече-Нови Београд“; Турске; са Јелсе у Хрватској, КУД „ Јелса“; из Марибора, “ Српско културно друштво Марибор“, из Обреновца, КУД „ Никола Тесла“, Музички ансамбл из Пољске .
Ветерани „ Јеленчета“ имали су две кореографије: “Староградске игре“ и „ Влашке игре“. У вечерњим сатима на позорници на тргу и обали уз присуство многих гостију програм је испраћен аплаузима и одушевљењем. Пре програма била је шетња-дефиле по граду, са заставама држава учесника и транспарентима са именима учесника.
Сутрадан, пре подне, са водичем, госпођом Јулијом, обишли смо све цркве у граду и на крају уз додатни физички напор попели се до Самуилове тврђаве. Успут смо обишли и римски амфитеатар одакле се пружа величанствен поглед на град и језеро.
Обиласци знаменитости града, шетње и наступи у вечерњим сатима испунили су први дан. Сутрадан нас је чекала вожња бродом до цркве Свети Наум и ушћа реке Црног Дрима у језеро. Пут је био прелеп, уз пријатну вожњу бродом око сат и по са посетом етно-села на сојеницама и музејским експонатима у кућицама прављеним од прућа и блата. Искрцали смо се одморни и радознали у Метох а на улазу нас је дочекала скулптура у ораховини Светог Наума, чији поглед је био у правцу Охрида. Водич, Јулија, нам је причала о свему што има везе са овим свецем и црквом, о његовим исцелитељским моћима, о историји Метоха и многим специфичностима везаним за цркву, суседну Албанију, реку Дрим, гроб свеца Неума…
Уз опрезан ход по углачаном камену стижемо и до улаза где се иза врата налази мозаик сељака из краја коме у орању помажу крава и медвед, што говори о моћима и помоћи свом народу, Светог Наума. Около цркве као и у самој цркви било је неописиво много верника, болесника са вером у исцелење, јер многи изнад гроба свеца наслоњени ухом чују „откуцаје срца, као и туриста“. Неко чује и боље се осећа а други верујући – верују у све и сва дешавања.
Напуњени позитивном енергијом враћамо се на брод и ка граду Охриду. Током пловидбе на броду се играло и певало и славила веридба пара српског порекла из Марибора. Везу су започели пре пет година у свом друштву. Све је личило на славља у Србији. Играло се Ужичко коло и Чачак , певали народњаци. И други дан боравка протекао је прелепо. Наставило се славље после вечере у разним ресторанима са музиком, а највише их је на “Биљаниним изворима“.
Аутор је учитељ-педагог у пензији