Једна од најчешћих, мада не и најисплативијих опција инвестирања – рачуница тако каже, мада је у то тешко убедити наше људе – јесте куповина некретнина, али за то је потребно имати више десетина хиљада евра Они са мање кеша, а више знања тргују на берзи и криптовалутама, а последњих година расте популарност инвестиционог злата.
Готово 16 милијарди евра наших суграђана лежи на 5,4 милиона штедних партија у банкама. Иако је висина камате на штедњу нижа од инфлације, према последњим подацима Народне банке Србије, укупна штедња грађана Србије попела се на око 15,8 милијарди евра и смештена је на више од 5,4 милиона штедних партија. У последњих 11 година динарска је порасла више од 500 одсто, али се највише новца чува у девизама.
– Штедња становништва у домаћој валути на почетку ове године већа је него икада. До 31. јануара износила је 142,8 милијарде динара (око 1,2 милијарде евра), а девизна је достигла 14,6 милијарди евра. Просечан износ динарске штедње по једној партији је 144.000 динара, а девизне 3.220 евра. Када је реч камати на орочену штедњу преко две године, за динаре је на крају прошле године износила 5,04 одсто, а за евре 3,71 одсто – речено нам је у Народној банци Србије.
Највећи број штедиша, заправо чува мале износе – на чак 84,9 одсто динарских партија чува се до 10.000 динара, а на 77,5 одсто укупног броја девизних улога је мање од 500 евра. Упркос повећању референтних каматних стопа последње две године због заоштравања монетарне политике у борби са инфлацијом, како домаће Централне банке, тако и Европске централне банке, јасно је да се чувањем пара на штедним књижицама нико неће „опарити.“
Исплативост улагања у некретнине зависи од низа фактора, али да је једна од најчешћих навика наших грађана да вишак новца уложе баш у квадрате каже и Владан Петровић, регионални оперативни менаџер компаније „Келер Вилиамс“.
– Код нас се некретнине гледају као најбоља, а понекад и као „једина” могућа инвестиција. Разлог је мањак поверења у друге видове улагања, или неопходног финансијског знања за рецимо „играње на берзи“ или са биткоинима. Ако погледамо раст цена претходних година, јасно је да некретнине свакако нису лош начин заштите капитала. Осим драстичног раста просечне цене квадрата у престоници, некретнине могу и да се издају што ствара додатан прилив новца. Исплативост оваквог вида улагања зависи од локације, квадратуре и тренутне тржишне цене издавања. За овакав вид улагања потребан је лични капитал или банкарски кредит. Невезано од цене некретнине која се купује као инвестиција ради издавања, неопходно је проценити време повраћаја уложеног капитала у односу на постигнуту цену издавања. Одлична инвестиција је када је то од 10 до 13 година, врло добра од 14 до 18 година, а све преко тога озбиљни инвеститори и не разматрају. Такав повраћај капитала могу да обезбеде атрактивни локали, пословни простори и, ретко, станови. Већина станова у престоници уложени новац врате после 20 година – објашњава Петровић.
Пише Драгана Пешић Левић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању