Сан многих младих уметника јесте да за своје уметничко стваралаштво имају пријатно окружење које им омогућава да све замисли и креативност максимално искористе. Идеално место, које годинама одише историјом, духовношћу и културом је свакако ова варош
Тек што закораче на Цетиње, већ при првом погледу, посетиоцима постаје јасно зашто оно представља једно од највећих блага Црне Горе. Смештено подно планине Ловћен, у јужном делу земље, ово место је представљало одредиште за посету многим аристократима Европе. За углед и изградњу Цетиња понајвише су заслужни владари, нама добро познати из уџбеника историје.
Град-музеј, како се још назива, своје име је добио од старе речи са ових простора, чије се значење везује за шумске пределе, што је једна од карактеристика овог краја. Владар Зете Иван Црнојевић, у 15. веку, повлачећи мудар потез, уздиже Цетиње у крашком пољу, а само место значајан процват, након великих притисака Турака, поново добија тек у 17. веку доласком династије Петровић.
За туристе који Цетиње посећују највећи утисак оставља то да се на њему налазе три реликвије од велике важности за хришћански свет. Две се чувају у Цетињском манастиру (рука светог Јована Крститеља и честица Часног Крста Господњег), док се икона Пресвете Богородице Филермосе налази у Плавој капели зграде Владиног дома. О самом Цетињском манастиру можете чути доста тога од његових монаха, који долазе и из далеких нам земаља, од којих су нас при посети манастиру дочекали уз осмех двојица, који су стигли чак из Јужне Америке.
Део прелепе архитектуре Цетиња чини и Биљарда, где је данас смештен Његошев музеј. Како и само име каже, у њој се налази чувени билијар, једини у тадашње време у Црној Гори, а приче кажу да је то била Његошева омиљена забава. Донет из Беча у Котор, да би се пребацио на Цетиње, било је ангажовано неколико кршних црногорских момака, способних да га донесу на својим плећима. Као музеј, ова зграда је место где се чувају дела поменутог владике Петра II Петровића Његоша. Зграда је изграђена уз руску помоћ, а служила је делом за владичин боравак.
Штампарска традиција је нешто што такође представља благо Цетиња. Захваљујући Црнојевићима, прича о штампарији креће од 15. века, а прво штампано дело је „Октоих“. Богате библиотеке и велики број школа и високошколских установа, са нагласком на оне на којима се образују млади ликовни и драмски уметници, као и они који су као будућу професију одабрали музику, свакако Цетиње издиже међу најзначајније образовне центре у овом делу Европе. Принц Никола Петровић, праунук краља Николе I, заслужан је за чувено Међународно бијенале савремене ликовне уметности. Важно је указати и на то да Цетиње красе и Цетињска богословија, Библиотека, Архив, Добровољно позоришно друштво, Пјевачко друштво, музеји… А то је за сваког човека, жељног знања и ведрог уметничког духа, неисцрпан извор стваралаштва и нових сазнања.
Посетиоцима је важно напоменути да су од важности и Црнојевића манастир, Дворац краља Николе, Његошев маузолеј на Ловћену, прва државна болница у Црној Гори (Болница „Данило I“)… И колико год да покушавате све да набројите, имате осећај као да списак нема краја.
Након обиласка града, сваки посетилац слободно време може искористити у хладу липа, уз укусну храну коју спремају вешти домаћини. А свакако би требало издвојити ону, по којој је овај крај препознатљив, а укус је формирала природа ваздухом са планина. Реч је о пршути и сиру из села Његуши, који представљају прави ужитак за непца сваког гурмана који се упути у овај крај Црне Горе.
Текст и фотографије Дарија Сворцан
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању