По мотивима романа „Хајди“ Јохане Шпири, Мирјана Деполо је написала сценарио за истоимену дечју представу, а режирала је Ђурђа Тешић. Тако је Позориште „Бошко Буха“ прво на овим просторима које ће својој младој публици донети и театарску верзију приче о омиљеној девојчици из швајцарских планина. Премијера, као и све репризе, одржавају се у Театру ВУК, због реновирања зграде матичног позоришта.
Ауторка романа Јохана Шпири, рођена је у Швајцарској 1827. и одрасла у породици са много деце, у планинама, баш као и њена чувена јунакиња Хајди. Почела је да пише 1871. подстакнута несрећним судбинама и страдањима људи током Француско-пруског рата. Већи део живота провела је у Алпима и веровала да природа лечи, што је исказала и у овом свом најпознатијем делу.
Роман је преведен на више од 50 светских језика, а око 20 филмских и телевизијских продукција је настало по његовим мотивима. На српском језику први пут се појавио 1943, а тек сада, ево, доживљава и своју позоришну премијеру.
–За мене је „Хајди“ мозаик са много коцкица. Прва су моји родитељи, који су ми изнова и изнова читали роман, док још нисам научила слова, а нисам хтела да се одвојим од мале Швајцаркиње. Друга коцкица је биоскоп „Славица“, на Карабурми, где сам, у мраку биоскопске сале, гледала цртани филм „Хајди“. Трећа коцкица је моја дугогодишња жеља да урадимо представу по том роману у Позоришту „Бошко Буха“. Четврта коцкица је велика жеља редитељке Ђурђе Тешић и мене да сарађујемо. Среле смо се око „Хајди“, плакале на истим местима у књизи, и све смо ближе томе да се мозаик склопи. Веома ме занима како ће данашња деца реаговати на Хајди, али сам сигурна да им је потребна ова прича пуна наивности, чедности, племенитости, доброте… – каже Мирјана Деполо.
–Заиста је невероватно да никада није направљена на нашим просторима представа по једном од најчувенијих класика за децу, који скоро свака генерација чува на полици. Постоји у причи о Хајди нешто вечно. Лепота душе, лепота природе као велике и несебичне утешитељке и снага пријатељства која може да доведе до тога да се и чуда дешавају. Хајди се суочава са оним што је највећи страх сваког детета, да остане без родитеља и да рано осети да живот може да буде јако груб. Ипак, радост у њеном срцу није нестала ни у најтежим тренуцима, јер она у свему види нешто лепо – сматра Ђурђа Тешић.
У представи играју: Миа Јовановић, Милица Сужњевић, Урош Јовчић, Немања Оливерић, Јелена Тркуља, Боба Латиновић/Катарина Гојковић и Бранислав Платиша. Сценограф је Исидора Спасић, костимограф Зора Мојсиловић, композитор Владимир Пејаковић, а за сценски покрет је задужен Дамјан Кецојевић.
С. Лазаревић