О изгледу националне стране еврокованица одлучује држаа која уводи евро, при чему мора да води рачуна о чињеници да су еврокованице у оптицају на целом европодручју, а не само у држави чланици која га издаје.
Овако је на питање новинара да прокоментарише најаву Србије да ће се жалити ако Хрватска на једну од кованица стави лик Николе Тесле одговорила портпаролка Европске комисије Дана Спинант, ограђујући се да говори без консултација са службама Комисије.
Све кованице евра имају једну заједничку, европску страну, а друга је национална. Како би се осигурало да су кованице и с њихове националне стране одмах препознате као еврокованице, оне морају да имају 12 звездица које окружују национални дизајн, укључујући ознаку године и име државе издавача.
Свака држава издавач подноси нацрте дизајна кованица Савету и Комисији ЕУ, као и осталим државама чланицама чија је валута евро, најмање три месеца пре планираног датума издавања. Осим приговора држава чланица из еврозоне, Комисија може дати негативну оцену ако нацрт дизајна не поштује техничке захтеве наведене у Уредби Савета о апоенима и техничким спецификацијама еврокованица намењених за оптицај, из јуна 2014. године.
Дизајни који се употребљавају за националне стране кованица у оптицају могу се мењати само једном у 15 година, осим ако су промене потребне како би се спречило фалсификовање валуте. Државе чланице које нису у еврозони (Бугарска, Хрватска, Чешка, Мађарска, Пољска, Румунија, Шведска и Данска) немају право гласа по овом питању.
Комисија за новац Хрватске народне банке (ХНБ) већ је утврдила коначан предлог мотива за будућу кованицу евра и то: шаховницу, географску карту Хрватске, куну, глагољицу и – Николу Теслу. Шаховница као мотив ће бити заједничка подлога на свим кованицама, а остали мотиви на апоенима ће бити распоређени тако да ће на кованици од једног евра бити мотив куне, на оној од два евра биће приказана географска карта, на 10, 20 и 50 центи Никола Тесла, а на једном, два и пет центи наћи ће се мотив глагољице.
Грађани су у анкети оцењивали шаховницу, географску карту Хрватске, куну, глагољицу и Дубровник, а могли су да предложе и један додатни мотив који би по њима најбоље представљао Хрватску на националној страни еврокованица. У анкети је оцене дало око 50.000 грађана, било је више од 11.000 додатних предлога, а међу њима је доминантан био мотив Николе Тесле за који се изјаснило више од 22 одсто анкетираних и који је са листе избацио Дубровник.
У саопштењу Владе Хрватске се наводи да ће ХНБ почетком августа отворити конкурс за израду идејног решења, а графички обликоване мотиве ће у октобру на одобрење послати Европској комисији, Савету ЕУ и свим чланицама еврозоне.
Израда кованица евра с хрватском националном страном требало би да почне најраније шест месеци пре дана увођења евра, за који се Хрватска нада ће бити 1. јануар 2023. године.
Народна банка Србије оценила је да би стављање лика Николе Тесле на националну страну кованице евра у Хрвасткој, „представљало присвајање културног и научног наслеђа српског народа“ те да би сасвим сигурно биле предузете одговарајуће активности према надлежним институцијама Европске уније.
Пише Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању