Маја Херман Секулић је објавила 24 књиге поезије и прозе од којих су многе публиковане у преводу на више од двадесет страних језика и још увек је једина Српкиња која је докторирала на престижном Принстонском универзитету у САД. У последње време живи на релацији Њујорк – Београд, а на Сајму књига у Београду који је у току, на штанду Италијанског културног центра, 29.10. у 18 сати, биће представљен њен роман на италијанском језику „Девет живота Милене Павловић Барили“.
Ова књига је објављена пре годину дана у издању Фондације Миленин Дом и Галерије Милене Павловић Барили из Пожаревца на српском и енглеском језику, и управо је награђена у оквиру Фестивала културе Феск „Пази шта читаш“.
Како је Миленин отац био Бруно Барили, италијански композитор, песник и путописац – љубитељи писане речи, у његовој земљи са нестрпљењем очекују овај роман.
– У октобру 1932. Рим се заљубио у Миленине слике-портрете где су, између осталих, били изложени портрети њеног оца и грофа Сафија. Новинари су је ставили раме уз раме са ‘младим ствараоцима модерног италијанског сликарства’. Мусолини се зауставио испред њене слике хвалећи је као ‘ћерку нашег Барилија’. Милену су Италијани прихватили широко, без задршке. У то време Мусолинију су се дивили многи велики уметници јер он (још увек) није показао своје право лице, прича наша саговорница.
У овом роману, захваљујући којем ће се Италијани поново заљубити у Миленин лик и дело, сазнајемо да је Мусолинијев зет, гроф Ћано, док је трајала њена изложба у Риму, нудио Милени разне повластице и италијанско држављанство које је она одбила, а у писму мајци написала: „Знаш мамо, на дну моје душе има један пламичак, као кандило које се никада не гаси – увек је живо и трепери, а то је српство. Моје српско порекло – то су моји најдубљи корени.“
Миленина мајка Даница Павловић била је кћерка угледног и богатог трговца, по женској линији праунука Саве Карађорђевића. Она је на студијама музике, клавира и певања у Минхену упознала Милениног оца.
Милена је, као и ауторка ове књиге, са којом дели многе занимљиве биографске паралеле, од малих ногу водила номадски живот – пропутовала је Италију, Француску и Шпанију, обишла Барселону, Севиљу, Париз, Лондон, Минхен, Осло, Њујорк… Али је говорила да ниједну варош не воли као што воли Београд у рано ујутро. Још док је била девојчица, пре пунолетства, Милена је на двору Карађорђевића провела три године. Уживала је у холивудским филмовима, модним ревијама и журналима. Ту се формирао њен укус за холивудски гламур, јер су највеће иконе стила у то доба биле управо краљица Марија и кнегиња Олга.
Док је сакупљала материјал за књигу Маја Херман Секулић је по Њујорку трагала за Миленом, а током разговора нам је открила:
– Милена је ту живела само шест година, али је успела да оствари ‘Амерички сан’. Преминула је прерано, 6. марта 1945. у 36. години. За тако кратко време постигла је много. Колико неко не уради за читав свој живот. Познато је да је добила ангажман у елитном модном часопису ‘Вог’, као илустратор насловних страна и реклама за модну индустрију. Радила је и за друге престижне часописе као што су били ‘Харперс базар’, ‘Таун енд Кантри’… Имала је самосталне изложбе, писала је песме на француском, шпанском, италијанском и српском језику. Радила је костиме за балет ‘Себастијан’. Након великог успеха балета, уследила је још једна понуда – за балет ‘Сан летње ноћи’, а онда, изненада, уследио је њен крај!
Зато Маја сматра да треба да се слави Миленин живот – њени успеси и додаје:
Пише: Марина Булатовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању