После пуне две године Италија и Милано поново су отворени за масовни туризам. Још увек то није сасвим онај стари, добри, весели Милано, јер трауме које је оставила пандемија нису сасвим нестале. Током наше посете крајем априла и даље је на снази била обавезно ношење маске у затвореном простору, а многи људи носили су је и на отвореном. На улазу у бројне објекте тражио се зелени сертификат о вакцинацији, а приметила сам да у метроу многи људи избегавају да се држе за шипке, већ радије балансирају током вожње. Па ипак, слике препуних болница, а празног метроа, тргова и улица сада су прошлост и Милано све више враћа свој стари сјај.
Милано је други по величини град у Италији, али зато је највећи привредни центар Италије и главни град регије Ломбардија. Такође, овде је и светски центар моде, дизајна, медија, архитектуре…
Прва асоцијација на Милано за припаднице нежнијег пола јесте управо мода и један од четири главна модна догађаја у свету – Миланска недеља моде. Мушкарци, наравно, прво помисле на аутомобиле и фудбал – Алфа Ромео и трке у Монци и наравно клубове Интер и Милан.
Али шта год да вас код Милана привлачи и шта год да вас доведе у овај град, постоје наравно незаобилазна места која се морају посетити.
Ми смо обилазак започели од најзначајнијег средњовековног споменика – Сфорца замка. Вековима грађен, преправљан и дограђиван, замак Сфорца и данас импресионира својим кулама, покретним мостом, дебелим зидинама и мозаицима на њему. Атмосфера унутар зидина толико је живописна да готово можете да осетите и видите присуство витезова у оклопима и топот њихових коња… Данас наравно није више утврђење, већ музеј и место многих културних догађаја.
Оно што је Ајфелова кула за Париз, за Милано је Дуомо, његова катедрала, најпрепознатљивији и најважнији архитектонски симбол града. Слично као и Саграда фамилија у Барселони и Миланска катедрала још увек се гради иако је много старија – зидање је започето још крајем 14. века. Зашто је то тако, јасније је када се сагледа њена величина: 158 метара дужине, 93 метра ширине и висина торња од 106 метара. По неким проценама у њу може да стане 40.000 људи. Али од њене величине још је импозантнија фасада од белог меремера и чак 3.400 скулптура које красе ову готску лепотицу грандиозних размера. Њена раскош доминира целим Тргом Пјаца Дуомо и ко се није сликао испред катедрале – као да није ни био у Милану. Данас, наравно, поново морате у туристичкој гужви вребати тренутак за добру фотку – али вреди…
Одмах поред катедрале је и Галерија Виторио Емануеле II, тржни центар из 19. столећа, такође једно од архитектонских ремек-дела. Ово је најстарија италијанска шопинг галерија и још један заштитни знак Милана. Са Трга Дуомо се кроз велелепни Славолук улази у Галерију и њену још раскошнију унутрашњост. Она се заправо састоји од четири гвоздено-стаклена свода који се спајају у предивну куполу пречника 37,5 метара и висине 17 метара. Под је украшен фантастичним мозаицима које је, опет због бројних туриста, тешко сагледати једним погледом, али опет мало стрпљења и чекања да се расчисти гужва, чине чуда. Четири најпознатија мозаика су симболи четири града – вучица представља Рим, бик град Торино, љиљани Фиренцу, а бела застава са црвеним крстом симбол је Милана.
Текст и слике Сања Жежељ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању