На дан заљубљених је своју срећу нашао и 72-годишњи председнички кандидат Прабово Субијанто. У трећем покушају да постане шеф четврте најмногољудије земље на свету – више од 280 милиона људи – коначно је победио. Прабово, челник треће по јачини партије Гериндра у досадашњем сазиву Доњег дома Парламента и бивши генерал, освојио је више од 56 одсто гласова, чиме је избегао други круг гласања. За победу је председнички кандидат морао да освоји више од половине укупног броја гласова међу изашлима од 205 милиона регистрованих бирача, те да добије најмање 20 одсто гласова у бар 19 од укупно 38 провинција у земљи.
Према прелиминарним прорачунима, популарни бивши гувернер главног града Џакарте Аниес Бесвадан заузео је друго место са мање од четвртине освојених гласова. Трећи кандидат, ранији гувернер провинције Централна Јава, Гањар Праново је трећи, мада га је подржала владајућа Индонежанска демократска странка за борбу коју предводи некадашња председница Индонезије Мегавати Сукарнопутри, ћерка утемељивача највеће државе у Југоисточној Азији, Ахмеда Сукарна.
Индонезија је четврта најнасељенија земља на свету и највећа муслиманска држава. Гласање у овом највећем архипелагу захтева огроман напор организатора. Држава се простире на преко 5.500 километара и покрива три временске зоне. Састоји се од више од 17.500 острва, укључујући хриди и стене, а када су осеке има их и више. Од тога броја, „само” 6.000 је насељено.
Прабово, који је овог пута проглашен фаворитом и пре гласања, потиче из познате индонежанске породице, Његов отац, Сумитро Ђођохадикусумо, био је министар финансија и трговине, а деда Маргоно је основао државну банку Негара Индонесиа и био на челу председничког Саветодавног одбора.
Нови председник је крочио у индонежанску Војну академију 1970. и касније постао командант елитних специјалних снага. Тада је Прабовова биографија постала контроверзна, посебно током владавине покојног ауторитарног председника благог гласа и осмеха, али и сурових заповести, генерала Сухарта. Прабово је био ожењен Сухартовом ћерком.
Прабово је командовао специјалним тајним јединицама током 24-годишње индонежанске окупације Источног Тимора и учествовао у разбијању демонстрација у Џакарти 1998, које су водиле Сухартовом паду. Преузео је одговорност за смрт осам студената демонстраната, а оптужбе за кршење људских права пратиле су га и током политичке каријере. Зато су му САД, Аустралија и неке земље Европе браниле улазак, што је окончано тек када га је садашњи председник Ђоко Видодо именовао 2019. за министра одбране.
Међутим, после повлачења из војне службе, Прабово је био заговорник динамичне индонежанске демократије. Нарочито током протекле деценије стварао је представу о себи као благонаклоном, поузданом предводнику и био међу главним актерима у индонежанској политици.
Пише Борислав Коркоделовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању