Руско-украјински сукоб је 24. фебруара ушао у трећу годину и Европљани су песимисти у погледу шанси да Украјина добије рат. Већина мисли да ће се он завршити неком врстом нагодбе. Уз то, већина би била разочарана и ако би Доналд Трамп поново био изабран за председника САД, јер верују да би његова победа могла да буде и Путинова победа. На помолу су не само председнички избори у САД (новембар), већ и избори за Европски парламент (јун) и у том контексту, руски председник Владимир Путин се ослања на замор од рата на Западу, како би остварио циљеве своје „специјалне војне операције“ у Украјини.
Ово су неки од закључака у анализи Марка Леонарда, једног од оснивача и директора Европског савета за спољње односе (ЕЦФР) са седиштем у Берлину, и Ивана Крастева, председника Центра за либералне стратегије у Софији и сталног сарадника Института за хуманистичке науке у Бечу. Два истраживача и аналитичара су урадили анализу на основу анкете коју је у јануару ЕЦФР спровео у 12 држава чланица Европске уније ( Француска, Немачка, Мађарска, Италија, Холандија, Пољска, Шпанија, Шведска, Румунија, Португалија, Грчка и Аустрија). Није неважно да се истакне како је анкета обављена пре повлачења Украјине из Авдијивке, где су руске снаге оствариле најзначајнију војну победу од заузимања Бахмута у мају прошле године.
Аутори анализе подсећају да се ратови одвијају на бојном пољу, али се често завршавају у гласачкој кутији. Тако је било од француске интервенције у Алжиру до рата САД у Вијетнаму. Ти ратови су окончани колико због колапса јавне подршке толико и због војних неуспеха зараћених страна. Иако Европљани немају контролу над изборима у САД, исходи ових, као и избора за Европски парламент, имаће пресудан утицај на европску геополитику. Пројекције онога што ће се десити на овим изборима могле би да утичу на војну стратегију Москве и Кијева. Динамика на бојном пољу ће вероватно утицати и на гласање. По Леонарду и Крастеву, идеални сценарио за Путина би био да друга Трампова администрација прекине америчку подршку Кијеву, а интерес ЕУ за рат згасне. Ишло би му и на руку да Украјина још дубље подели Европљане, на оне који се противе континуираној подршци Кијеву и друге који желе да ЕУ ту подршку одржи.
Пре две године, европска јавност је реаговала изузетно солидарно са Украјином, али била и изузетно забринута на утицај рата на свој живот. Велики сукоб тако близу куће натерао је европске лидере и друштва да се пробуде и сагледају нову реалност у глобалној политици. Истраживање ЕЦФР-а у јуну 2022. открило је да су многи Европљани фраворизовали брзо решење сукоба, чак и по цену губитка територије Украјине. Годину дана касније, међутим, анкете ЕЦФР-а су показали да су успеси украјинске војске и демонстрација лидерства САД променили перцепцију јавности у Европи. За разлику од многих на глобалном југу, већи број Европљана је желео да подржи Украјину све док Кијев не поврати своју територију. Сада, после разочаравајуће контраофанзиве Украјине и услед слабе подршке Запада, чини се да је тај оптимизам спласнуо.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању