Изложба „Милутин Миланковић – 100 година од реформе Јулијанског календара” отворена је у Музеју науке и технике и трајаће до 29. фебруара наредне године. Како је на отварању рекао Зоран Кнежевић, председник Српске академије наука и уметности, Миланковић је био један од наших највећих, ако не и највећи научник. „Имао је као основно образовање интересовање за грађевинско инжењерство, али се његово интересовање протезало и на многе друге области. Успео је да научи и сазна све оно што му је требало како би се опремио да се суочи са изазовом који је он називао великим космичким проблемом”, рекао је председник САНУ.
Иначе, изложба је базирана на архивским документима, библиографским подацима, личним предметима, описима најзначајнијих догађаја из живота и рада Миланковића, као и експонатима Музеја науке и технике. Централна тема изложбе је стогодишњица Миланковићеве реформе календара, револуционе прекретнице у усаглашавању дужине календарске године са дужином природне астрономске године. Реформа Грегоријанског и Јулијанског календара која је водила изградњи јединственог, до сада најпрецизнијег Миланковићевог календара, прихваћена је на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године, али никада није примењена.
Приредио О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању