Јетра је најзапосленији орган у људском организму. Смештена дубоко испод десног ребарног лука, обавља више од 500 функција. Стари Грци су говорили да је средиште људске душе, зато је дубоко сакривен орган. Има килограм и по тежине, а после коже је највећи орган без којег је живот немогућ.
Јетра је централна лабораторија у организму и у њој се одвија велики део метаболизма угљених хидрата, протеина и липида као и процес детоксикације, излучивања свих штетних продуката и отрова.
Она је главни филтер и за бактерије које се природно налазе у цревима, али и за све токсине који уђу у организам укључујући и лекове. Као главни метаболички орган, јетра је веома активна, са изузетно широким спектром функција. На основу повишених вредности јетрених ензима могу се откирити различите болести и стања овог органа. Због свега овога од изузетне је важности водити рачуна о здрављу јетре, одлазити на превентивне прегледе и радити повремене анализе јетриних ензима, када се ради и анализа крви. О здрављу јетре, оштећењима која се могу јавити, о новим тестовима и методама у дијагностици, о масној јетри, природним препаратима за лечење… разговарали смо са проф. др сци. мед. Радом Јешић Вукићевић, редовним професором на Медицинском факултету Универзитета у Београду, интернистом гастроентерологом – хепатологом.
– Стари Грци су говорили да је јетра сакривен, подмукао орган који не боли, па се дуго притајене болести најчешће откривају случајно, рутинским прегледима. Треба знати и то да се свака болест на било ком органу одражава на јетру. Истовремено, болесна јетра утиче на рад мозга, плућа, бубрега, црева, коже, крви. Уколико се сумња на болест јетре, иницијална дијагностика подразумева анализу крви. Лабораторијска дијагностика неопходна је у класификацији тежине и узрока оштећења јетре а оштећење јетре може бити хепатично (оштећење ћелија јетре, тзв. хепатоцита), холестатско, које настаје због поремећаја протока жучи, и токсично или мешано оштећење које је изазвано лековима, алкохолом и другим токсинима.
Када се раде, колоквијалним термином речено, „функционални тестови јетре” и који тестови хепатичне функције јетре треба да се ураде?
– Треба да се контролишу ензими – биохемијски маркери хепатоцелуларног оштећења (AСT, AЛT) , затим биохемијски маркери холестазе (AЛП, ГГT ) као и маркери синтетске функције јетре: албумини, фактори коагулације, ПT, ИНР. У свакодневној пракси уобичајено је да се термин функционални тестови јетре односи на одређивање серумских аминотрансфераза (трансаминаза) АСТ и АЛТ и они су најчешће коришћени показатељи оштећења, тј. некроза ћелија јетре. Најчешћи узроци повишених вредности аминотрансфераза су акутни и хронични хепатитис: алкохолни, вирусни, неалкохолни стеатохепатитис, аутоимуни хепатитис, медикаментозни и токсични хепатитис, урођене метаболичке болести (дефицит алфа 1 антитрипсина, Вилсонова болест, хемохроматоза), алкохолна болест јетре, стеатохепатитис, цироза, целијакија.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању