Требало је Милош Биковић да проведе миран продужени викенд у Дрвенграду, окружен пријатељима са којима је на фестивалу Кустендорф представио свој нови руски филм „Хоћу мужа“. То су били редитељка филма Соња Карпуњина и њен муж Клим Шипенко који је, заједно са Биковићем, један од продуцената ове комедије.
Публика је волела њихов филм, духовиту причу о телевизијској новинарки вереној за богатог мушкарца која доживљава пех: проблеми са мобилним телефоном довешће је до случајног пролазника кога ће замолити за помоћ. Тај сусрет преокренуће судбине обома.
Милош је на фестивал дошао добро расположен. Имао је премијеру свог филма и у оближњем Вишеграду. Причао је са новинарима, радо се фотографисао за „Илустровану Политику“ и говорио нам о својој руској каријери и разлозима што се упустио у посао око филма „Хоћу мужа“, и као продуцент и као епизодни глумац.
– Највише ме је привукао одличан и интелигентан сценарио Соње Капуњине која га је и режирала – рекао је Биковић за „Илустровану Политику“. – Има посебан шмек који ме подсећа на филмове Вудија Алена. Соњу знам од раније, а и супруга је мог пријатеља Клима Шипенка са којим сам већ три филма радио. Клим и ја се знамо већ осам година. Тада је он радио свој први велики филм у коме сам ја имао малу улогу, зове се „Саљут 7“ и није приказиван код нас. Добио је за њега награду Руске академије уметности, што је руски „Оскар“, да тако кажем. Моја улога је на крају испала из филма, али ме је Климт запамтио као глумца и позвао ме да у његовом следећем филму „Слуга“ играм главну улогу.
Обострано неразумевање
„Слуга“ је био велики хит у многим земљама, а онда је дошла сарадња и на другом филму који ће их обојицу одвести на небо, Милоша на филмско, а Клима и дословно. Реч је о чувеној свемирској саги „Изазов“ која је приказивана и у нашим биоскопима.
– Клим је ушао у историју као први редитељ који је снимао у свемиру, пуне две недеље – објашњава нам Биковић. – Четири стотине километара од Земље, на руској свемирској станици. Ја сам снимао делове на Земљи.
Биковић није споменуо да је имао једну од три главне улоге у том филму, као и да његова руска каријера већ сада броји на десетине наслова. Тамо је он један од најпопуларнијих глумаца, а пре три године добио је и руско држављанство. Данас је он део руске кинематографије, колико и српске. Има много пријатеља међу тамошњим филмаџијама, углавном своје генерације, али не заборавља ни легендарног редитеља Никиту Михалкова који му је пружио прву прилику да глуми на руском. Било је то пре тачно десет година, у спектаклу „Сунчаница“.
– Чујемо се понекад – каже Биковић. – Требало би да ове године снимам један филм који он неће режирати, али чији ће бити продуцент.
Гледајући улоге које је остварио током две деценије колико се професионално бави глумом, примећујемо да у Русији углавном снима филмове, а у Србији телевизијске серије, а код нас се посветио и позоришту. Да ли то има везе са квалитетом сценарија који се тамо и овде може наћи у те три области?
– Не бих рекао – сматра Милош. – Мислим да то има више везе са продукцијским условима. Код нас је много лакше снимати серије него филмове. Ево, ове године ћу имати премијере два нова филма у Србији. То су „Буди Бог с нама“ и „Изолација“, а потом почињемо снимање трећег дела „Јужног ветра“. „Изолација“ је трилер Марка Бацковића о младом научнику који одлази на планину где изучава животиње, али ситуација се развија неочекивано по њега. У „Буди Бог с нама“ играм Бошка Токина, једног од пионира наше кинематографије који је заборављен, али сада га враћамо у центар пажње. То је филм о уметности и слободи и томе како уметници пролазе у овом свету, колико су наивни, несхваћени, али и колико ни они сами не схватају овај свет.
И некако је та Биковићева мисао одражавала све оно што се до краја фестивала, а и у данима после дешавало са „уметником који не схвата свет, и светом који не схвата уметнике“. Главни јунак те животне трагикомедије управо је Милош.
Планинска нервоза
Све је почело почетком јануара када је обелодањено да је наш глумац добио једну од улога у трећој сезони америчке серије „Бели лотос“, једне од најбољих која последњих година може да се види на малим екранима. Сулуди хумор, црњи од најцрњег, пародија, иронија на све што постоји и креће се, а понајвише на „богате кретене“, што би рекао Емир Кустурица. Уговор је био потписан са моћном ТВ кућом ХБО која стоји иза серије. Екипа, па и Милош, већ су планирали одлазак у Тајланд где би већи део серије требало да се снима.
Онда је тај податак привукао пажњу прецизној ратној машинерији Украјине чије је Министарство спољних послова испалило ракету право у мету – у ХБО и Биковића. У запаљивом писму које је послато поменутој ТВ мрежи Биковић је назван „Путиновим глумцем“ и оптужен да „подржава геноцид и крши међународно право“. Објавили су кратки филм монтиран са сценама из разних прилика на којима је Биковић, од његових улога и реплика до његових изјава о животу и раду у Русији, са подсећањем на награде, одликовања и пасош који је тамо добио.
„Милош Биковић, српски глумац који подржава Русију од почетка њене инвазије у пуном обиму, сада ће играти у трећој сезони серије куће ХБО: да ли је вама из ХБО у реду да радите са особом која подржава геноцид и крши међународно право“, написало је украјинско Министарство у својој објави на друштвеној мрежи. Друштвена интернет мрежа „Икс“ постала је моћнији проводник пропаганде и утицаја него и сами дипломатски канали једне државе.
Током Кустендорф фестивала, када се чуло за овај протест, Биковић није желео ништа да каже на тему Русије и Украјине говорећи да жели прво да чује шта ће рећи ХБО, па ће онда објавити и своју изјаву. Нервоза је била приметна. Није је смањила ни претерано убедљиво написана „одбрана“ глумца коју је објавило Министарство спољних послова Србије о неутемељеним тврдњама из Украјине и где се више велича Србија, Милошева каријера, па и сам министар Ивица Дачић него што се оспоравају тврдње Украјине која је још пре пет година забранила Биковићу улазак на своју територију, укључујући и Крим на коме глумац јесте боравио пре тога.
О суштини слободе
Резултат је да је после свега Биковић изгубио улогу у серији. ХБО је дала кратку и безличну изјаву „да се та ТВ мрежа разишла са Биковићем и да ће он бити замењен другим глумцем“. Очигледно је било да та велика телевизија не мисли да би због једне епизодне улоге (руског фитнес тренера и заводника Валентина) требало да жртвује свој реноме или будући успех нових епизода „Белог лотоса“, а још мање да улази у истинитост украјинских тврдњи у време свеопштег лова на људе који мисле другачије.
Биковић је одмах објавио своје саопштење, веома културно срочено, без негативних страсти и набоја, баш онакво какво би дао било који уметник са Запада које такође прогоне због лажних оптужби или изјава о политичким темама. У Биковићевом саопштењу се каже:
„Одрастао сам у земљи разореној ратом. Када сам имао једанаест година, дане и ноћи сам проводио у склоништу, док је бомбардована моја земља и мој родни град. Такву пустош никад никоме не бих пожелео. Сваким даном је све више сукоба свуда у целом свету. Сваки од њих је различит. И сваки од њих је страшан. Волео бих да сви они престану и да победи принцип љубави. Данас се против мене води циљана кампања која кроз спољни утицај ствара озбиљан преседан, бацајући сенку на суштину уметничке слободе. Резултат таквог наратива је тријумф бесмисла и пораз уметности. Почаствован сам што сам избаран да будем део „Белог лотоса“, ТВ серије коју веома уважавам, и уз колеге које изузетно поштујем. Ипак, моје учешће у њој није могуће из разлога који су ван домена културе, и ја се нећу поклањати наративу који угрожава мој интегритет. Желим да се захвалим свима који су били уз мене, а мојим колегама желим велики успех у новој сезони. Упркос свему, ја и даље верујем да уметност лечи и да може да уједини човечанство. Стога ће моја уверења и моја посвећеност уметности остати непромењени“.
Овације за крај
И ту долазимо до оне Биковићеве мисли о неразумевању са обе стране – и уметника који не схвата свет, и света који не схвата уметника. Србија је била шокирана тиме што је ХБО телевизија поклекла пред убојитим саопштењем Украјине не упуштајући се превише у разлоге или истинитост тврдњи. Па шта може једна ТВ кућа када Европска унија даје педесет милијарди евра за подршку Украјини, и то је само једна од уплата?
Биковић је могао да претпоставља да тако нешто може да му се деси јер је бесмислени рат пореметио свачију лагодну позицију, па и уметника који некад морају да балансирају на танкој жици, а некад и да се бране од напада оних који не мисле исто. Могао је, али и ми са њим, да имамо у виду судбину бројних руских уметника који су прокажени на Западу чак и ако нису гласноговорници Владимира Путина. И не само руских. И не само због рата у Украјини.
Видели смо како је америчка глумица Сузан Сарандон изгубила агента и многе пријатеље када је подржала Палестинце у сукобу против Израела у Појасу Газе. Видели смо како су на сличан начин страдали уметници у Француској, како је трагичну судбину имао глумац Кевин Спејси. Приводио је крају снимање филма у режији Ридлија Скота када га је неки младић оптужио за силовање које се наводно десило много година раније. Спејси је експресно избачен из филма и његов лик је поново снимио други глумац. Спејсија су потом оптужили многи други да их је сексуално узнемиравао на овај или онај начин. Потпуно је изопштен из света филма док су мучна суђења у Њујорку и Лондону трајала. На крају, све, баш све оптужнице су одбачене као лажне! И шта сада? Ништа. Каријера једног „оскаровца“ је уништена заувек. Ко је крив? Нико!
У таквом свету живмо, свету у коме није опасно само оно што се види, већ и оно што се не види, у коме главе може доћи подједнако и истина и лаж. Ипак, Милош не треба да брине: млад је и талентован, недавно се оженио и постао отац, има много важнијих ствари о којима може да размишља него што је мирис белог лотоса. Посебно што је дан-два након одлуке ХБО телевизије добио овације и аплаузе након представе „Лаж“ у Београдском драмском позоришту.
Текст и фотографије Срђан Јокановић