Крпељи обитавају на растињу до једног метра висине, тако да их има на трави и лишћу. ако се убод крпеља примети у року од 24 сата, мања је вероватноћа да може да пренесе обољење.
Крпељи су најактивнији од маја и тада почињу да траже крвни оброк, а човек је само задесни домаћин. Наиме, овај мали зглавкар се храни и ситним сисарима, птицама, глодарима, дивљим животињама. Ови тешко уочљиви паразити су изазивачи многих обољења, међу којима је најопаснија лајмска болест, која се у Београду годишње региструје код 30 до 60 особа, каже прим. др сци. мед. Славица Марис, епидемиолог Градског завода за јавно здравље. Зато је неопходан опрез приликом сваког одласка у природу. Након повратка кући потребно је да се свако, а нарочито дете прегледа од главе до пете, те да се посебно обрати пажња на зглобове, делове између прстију, иза ушију и колена, препоне, врат и главу. „Крпељи углавном обитавају на растињу до једног метра висине, тако да их има на трави и лишћу и зато треба избегавати такве површине, нарочито неуређене. Ношење светлије одеће се препоручује како би крпељ могао лако да се примети“, напомиње прим. др Марис. Осим тога, откривене делове тела треба намазати препаратима који одбијају убоде ових зглавкара, треба носити одећу дугих рукава, шешире, а дуге ногавице увући у чарапе. Након сваког боравка у природи важно је да се и одрасли и малишани комплетно прегледају, јер ако се крпељ примети у року од 24 сата након убода, мања је вероватноћа да може да пренесе обољење.
Наставак можете прочитати у броју 3099.