Била је то светска сензација. Баш тако је оно што је изнео пред присутне на конференцији за медије у Галерији САНУ назвао те 1993. године академик Драгослав Срејовић. Поред њега на столу је била изложена глава императора Галерија. Те године су археолози, предвођени академиком Срејовићем, на локалитету у Гамзиграду, приликом ископавања царских терми, нашли главу од црвеног порфира. Раније, на истом локалитету, нађена је, од истог материјала шака која држи куглу. Остали делови статуе натприродне величине нису нађени. Бар не до сада. Али, истраживања овог локалитета и даље трају. Ко зна какве тајне још крије чувена Ромулијана.
– Ово је најмонументалнији царски портрет израђен у порфиру–започео је тада академик Срејовић обраћање. – Од британских острва па до Индије, докле се простирала Римска империја, постоје само још два целовитија портрета од овог. Међутим, за њих није сигурно да ли представљају владаре којима се приписују. Ово је први аутентични портрет и уједно најмонументалнији и иконографски најзанимљивији.
Свет је тада обишла ова вест. А, гледано из угла лаика, та глава не би требало да буде нешто тако важно. Глава и статуа римских владара има поприлично.
Одговор зашто је ово светска сензација, на истој тој конференцији, дао је академик Срејовић. Налаз јесте вредан сам по себи, али оно што га чини јединственим јесте материјал од којег је израђен. Јер, црвени египатски порфир је камен римских царева. Вађен је само у Египту, знало се за које потребе, а његову експлоатацију су даноноћно надгледале посебне екипе чувара, цару верне. Свако ко је долазио до рудника морао је да има „папир”, односно одобрење колико камена и за које потребе треба да извади. И све то, наравно, оверено царевим прстен-печатом. Јер, не може свако да има оно што има цар. Ствар је престижа. Како онда, тако и данас. А, та магматска стена, порфир или порфирит, толико драгоцена у древном Риму, добила је назив према грчком називу за пурпур. Та боја је сматрана царском. Зато су статуе, саркофази и све што је везано за цара, рађени од порфира.
Читава деценија протекла је од тада, а онда се приликом ископавања дела царске палате у Сирмијуму опет појавио порфир. Наиме, 2004. године са ископаним материјалом из сонди испливали су и фрагменти обрађеног порфира. Нису стручњаци могли да препознају од чега су ти делови, све док осам година касније на истом локалитету нису нађени делови мушке главе. Заправо, у периоду од 2012. до 2015. нађен је највећи број делова од порфира.
Пише О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању