Идеја о накнади за атмосферске воде није нова, више пута је разматрана од 2017. до данас, па се може закључити да „на Западу нема ништа ново“. Замисао градске власти Торонта, да уведе нову таксу за власнике кућа, изазвала је незадовољство и огорчење бројних грађана. Чуле су се оштре критике широм Канаде, али и Аустралије и Америке, а градске власти су оптужене да желе да опорезују кишу, а предлог је назван „потпуно лудим“. Значајан отпор, појавио се и на друштвеним мрежама, као и на насловним странама медија широм планете. Аустралијски Sky News је написао: „Не идите у Торонто: канадски град разматра увођење пореза на кишу“.
Предложена „такса“ највише би погодила власнике кућа, али званичници кажу да им је циљ да подстакну људе да одржавају траву и биљке на свом поседу, да их едукују, а не да своја дворишта масовно „заливају“ бетоном. Висина таксе ће зависити од површине тврдог покривача на приватној имовини, укључујући и кровове, асфалтиране прилазне путеве и паркинг.
Према верзији званичника, у урбаним подручјима, постоји много „тврдих“ површина, а мало оних под зеленилом. Превелика количина кишне воде, преоптерећује градски канализациони систем, што може довести до поплава у подрумима, и утицати на квалитет вода у рекама и потоцима широм Онтарија. Из прес-службе града су навели да се кишница и топљени снег сливају не само у канализацију, већ и у цеви повезане са системом водоснабдевања.
Грађани страхују да ће нови порез довести до (неправедног) повећања њихових трошкова, а на друштвеним мрежама пишу да ће следећи бити „порез на сунчеву светлост“.
Разговарали смо са грађевинским инжењером, специјалистом за хидротехнику који је желео да остане анониман, јер, како каже „тако је најбоље“, после свих дешавања у Канади са камионџијама којима су чак приватни рачуни у банкама блокирани током пандемије.
Он наглашава да се у Канади, последњих тридесетак година, води рачуна о подземним водама и што мањем отицању кише и отопљеног снега у кишне канализационе системе. Како су градске површине, углавном покривене високим стамбеним зградама, шопинг моловима, асфалтом и бетоном, атмосферске падавине не пониру природним путем у подземље, преко зелених површина, него завршавају у систему кишне канализације, који се тако преоптерећује. Уједно, тим процесом знатно се обара и ремети ниво подземних вода.
Да би кишни систем прихватио веће падавине, цеви које се уграђују морале би да буду огромних димензија, а самим тим и знатно скупље.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању