Ко у ноћ дође на северозападну обалу Сардиније, дочекаће га дремљиви Алгеро и његове мирне прилично празне улице. Тек понеки аутомобил пресећи ће тишину ноћи престонице коралне ривијере, како називају овај италијански град. Перјаница сардинијског туризма већ са првим знацима јутра добија друго рухо. Разговорљиви домаћини, прилично гласни и темпераментни, заједно са туристима, претварају Алгеро у праву кошницу. А, да су довољни темпераментни домаћини, увериће вас одмах, чим покушате да пређете улицу. Пешачки прелаз, чак ни црвено светло на семафору, неће да заустави сардинијске возаче. Чак ни даме. Али, није само по томе необичан Алгеро. Једно је од ретких места где данас може да се чује чешће каталонски језик него италијански. Наравно, чим крочите у стари град, опасан бедемима и репликама топова и катапултова, биће вам јасније зашто. Историја је и овде умешала прсте, али није до данас избледела. Недалеко од луке и главне градске плаже Лидо ди Сан Ђовани налази се стари град. Лавиринт уских улица повезан са градским трговима, окружен жутим каменим зидовима и старим кућама, подсећа намернике да су овде каталонски војници и неимари имали много посла. А одакле они на овом медитеранском острву?
Арагонски освајачи
Освајали су га током векова многи: од Феничана, Картагињана и Римљана, који су њиме владали седам екова, да би 1355. године дошао ред а моћну флотилу арагонских освајача. свајање није ишло глатко, те је Алгеро у каталонске руке пао 1409. године. ада су Каталонци прионули да изграде јаке утврде и одбрамене зидине. абележено је да домаће становништво ису дирали, могли су слободно да етају градом током дана, а увече су орали да га напусте. етири века су владали целом Сардинијом и оставили бројне трагове у рхитектури, гастрономији и обичајима. Да је тако, показаће вам Црква Сан ранческо у старом граду. Саграђена е крајем 14. века и најстарији је каталонски споменик на Сардинији. Шестоугаона грађевина са готским звоником куполом украшеном разнобојним лочицама данас је симбол Алгера. аталонски дух се осећа и на малом ргу Думо, где се налази катедрала освећена Светој Марији, изграђена у отском стилу са необичним осмоугаоним звоником. Унутар ње може да се иди каталонски накит. табле са именима улица унутар тарог града су двојезичне. Каталонске и италијанске. Не само да се азликују у језику, него и именима оје носе. Није реткост ни да се виде ри заставе – сардинијска, италијанска и каталонска које заједно вијоре а многих грађевина. ада је реч о застави, сардинијска е заиста посебна. Четири Мавра је имболично зову. На белој позадини, крсту Светог Ђорђа налазе се главе етворице маварских принчева. До 999. године биле су окренуте налево повезом су биле прекривене очи ушкараца на њој. Данас су постављене супротно и без повеза. Историчари е још увек не слажу о њеној симболици. Најприхваћенија прича јесте да се рагонском краљу Петру Петом указао вети Ђорђе у току битке са сараценским принчевима.
Наставак прочитајте у броју 3119.