„Набасали“, баш и није, можда, прави израз, али свакако нам је пажњу привукао црвени аутобус, паркиран поред пута, као из познатог филма „Ко то тамо пева“, на коме и пише „Крстић и син“. А на дрвећу иза овог аутобуса, неодољивог у својој аутентичности и старости, високо на гранама окачена два мотора, такође из прошлог века. Свуда около велике картонске фигуре главних протагониста поменутог филма: Павла Вуисића, Бате Стојковића, Драгана Николића… А све то у типичном амбијенту шумадијског дворишта, са лепом ресторанском баштом и кућом која својом топлином мами да уђемо… Дилеме није било, морамо да завиримо у ову необичну кафану, ако је смо отворена, и ако ради…
Отворена. Ради, наравно…
Унутрашњост коју затичемо само допуњује спољни утисак: и ту су јунаци из филма чије име кафана носи, али и штошта друго: каса стара више од сто година, која још беспрекорно ради, џубокс из средине прошлог столећа, такође ради, постери из давних времена, пегла на угаљ и други етно-детаљи… Све је ту некако помешано, натрпано, збркано, а опет чини једну складну и пријатну целину. Дочекује нас и љубазни домаћин Драган Петковић (59), власник, менаџер, организатор, идејни творац свега овога. И креће разговор…
– Догодине ћемо прославити 15 година постојања. Ово је све моје имање, ту поред ми је кућа, а овај објекат где је сада кафана, био је некада помоћна зграда, такозвана клет, где се држало штошта од пољопривредних алатки. Био је ту и амбар, све оно што је једно домаћинство у Шумадији некада морало да има. Мало сам то преуредио и отворио ово место где људи, видим, радо свраћају.
Није кафана необична само по декору, већ и по гостима, сазнајемо од Драгана. Највише ту свраћају мотористи, јер и сам власник је страсни љубитељ мотора. Ето и објашњења за она два примерка, окачена на дрвећу, у дворишту. Необични гости, па необичан и избор музике…
– Овде се слуша само рок, џез, блуз, и понекад тамбураши, каже поносно Петковић. – Нема турбо фолка, ни ових којештарија. Ко дође овде, а махом су то стари и познати гости, зна шта може да очекује у погледу услуге, музике, хране. Углавном је на менију купус, пасуљ, гулаш… Од пића – домаћа кафа, ракија, сок, пиво. Немамо ни „нес“ кафу, ни „ајс“ кафе, ни виски…
Текст и фотографије Сања Лазаревић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању