Текст нашег поднаслова заправо су речи археолога др Марка Поповића из 2009. године. Он је тада био председник Комисије за заштиту културних добара од изузетног значаја и добара српског порекла у иностранству, а ово је изрекао поводом тадашњег предлога да Дворски комплекс на Дедињу у Београду добије статус културног добра. Већ наредне године, фебруара, Министарство културе саопштило је “да је Влада Србије одлучила да Дворски комплекс на Дедињу у Београду, са покретним стварима у њему које имају посебан културни и историјски значај, добије статус културног добра”.
Свемогућа корона закључала је овај пут и царска врата. Добро, нису царска, али јесу краљевска. Дворски комплекс на Дедињу, после дуже паузе услед пандемије, 14. јуна ове године посетили су представници медија чиме је званично отворена туристичка сезона. Тим поводом престолонаследник Александар Карађорђевић рекао је окупљеним новинарима: “Веома сам срећан што отварамо још једну туристичку сезону у Дворском комплексу. Скоро је 21 година од како смо се моја породица и ја вратили у Србију. Тада сам одлучио да отворимо наш дом за посетиоце. Наслеђе које је овде оставио мој деда, краљ Александар Први и мој отац, краљ Петар Други, историја и сећања која Дворски комплекс чува су величанствени”.
И јесу величанствени. Ко дође и погледа не може а да не прокоментарише: “Краљевски, нема шта”. Онда је уследила информација о времену посте и улазницама. Миодраг Поповић, в.д. директора Туристичке организације Београда рече да ће улазнице коштати хиљаду динара за одрасле и 650 динара за повлашћене категорије-ђаке, студенте и пензионере. Затим је уследило заједничко фотографисање, па коктел.
Али, није то почетак. Почетак посете је на капији где полицајац и радник обезбеђења детаљно проверавају ко улази. Затим водич саопштава, уз извињење, да обилазак неће да иде редом којим треба, јер принц Александар има неку посету у Краљевом двору. Па па је обилазак обрнутим редоследом кренуо од Белог двора.
Благом низбрдицом, Алејом кестенова, стиже се до платоа на чијем крају се бели зграда. Како дама која је бринула о новинарима рече, Бели двор није тако раскошан као Краљев, што не значи да је мање вредан. Додуше, овде може да се обиђе само приземље, док у суседном Краљевом посетиоци могу да се прошетају на два нивоа. Здање је зидано између 1934. и 1939. После убиства краља Александра у Марсеју, октобра 1934, до пунолетства краља Петра Другог бригу о завршетку Белог двора преузео је кнез-намесник Павле Карађорђевић, коме је нова резиденција уступљена на коришћење.
Текст и фотографије Огњан Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању