Шљива је била у пуном цвету, а на њу као да су слетеле све пчеле овога света. А та воћка у пуном бехару привукла је радилице манастира Крушедол. Зујање се чуло те мартовске суботе и пре него што намерник прође кроз црвенкасту капију и угледа са десне стране огромно стабло са белим цветовима. Листова још нема, па је та сјајна бела боја била још упадљивија.
Хиљаду динара у продавници кошта тегла меда који производе те манастирске пчеле. А теглица за јачање имунитета, од меда, прополиса и полена кошта хиљаду и по. То је дар пчела, плус восак за свеће. И зато су оне божија створења. Ето, то је пчелињи учинак у манастиру Крушедол на падини Фрушке горе.
Лепо време није измамило само пчеле. Поприлично гостију је било. Седели су на клупама у огромном зидом опасаном простору око манастира у који се улази кроз лепу, зидану капију. Заправо, то је бедем око читавог манастирског комплекса са монументалном капијом изнад које је сазидана мала капела. Било је намерника ту у цветном предворју, али и код извора са светом водом, у манастирској продавници и у цркви.
Из тог великог ограђеног простора пуног цветалог маслачка и беле раде између којих су се сместиле миришљаве љубичице, стаза право води ка делу где се налазе манастирске помоћне зграде. Али није само цвеће украс овог простора. Кестен је тај који доминира и целом окружењу даје посебну лепоту нарочито у време цветања. На зиду поред пролаза, на супротној страни од црвене улазне капије, пише да се педесет метара даље налази извор. Света је то вода. Не рекламирају у манастиру извор као место где се чуда од воде догађају, али кажу да вода крепи и помаже у молитви.
Лево од изворске капије је улаз у порту. Бели се црква. Испред ње, у делу са разним биљкама, дрема мачак. Он жућкаст, жућкаста трска која још није почела да пупи и зелени, па се маца једва примећује. На позив једног намерника, тек се мало промешкољила. Није реаговала ни када је прилично гласно шкљоцнуо његов фото-апарат.
Преко пута маце која дрема, у приземљу дугачке зграде је продавница. Са садржајем примереним оваквим местима. Крстићи, иконице, свеће, књиге, наруквице, бројанице… Да, и мед, вино, ракија, сокови. Велико имање има ова светиња, па, како монахиња за пултом у продавници рече, све што продају је њихово и природно.
Текст и фотографије О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању