Камион са приколицом натоварен трупцима милио је низбрдицом заузевши читав коловоз. Због великог нагиба повремено би проклизале гуме по подлози насутој туцаником, па тај звук изазива неку врсту страха. А тај, не више од три метра широк шумски пут, води ка Малом Штурцу, једном од врхова планине Рудник. То узвишење чува и драгуљ наше историје -праисторијски рудник.
Сусрет са камионима, а било их је неколико тог претпоследњег децембарског дана, није био баш пријатан. Мимоилажење је немогуће. Десно стрма страна узбрдо, лево опасни нагиб низбрдо. Камион не може у рикверц, па ко није вичан вожњи уназад, боље и да не креће овим путем. Додуше, како рече један од возача камиона, не вуку они трупце сваки дан.
Дакле, ко воли да пешачи ово је дивна тура. Од места Рудник, односно периферије где престаје асфалт, насутим путем за један школски час стиже се до локалитета. Ко настави колима, до налазишта мора пешице неколико стотина метара.
На малој заравни где се од насутог шумског пута одваја стаза до локалитета паркирана два аутомобила. Дрвена табла изрезана као стрелица на натписом налазишта показује правац. А одозго лагано силазе две даме. Задовољне су кажу оним што су виделе, али стиче се утисак више их је одушевио поглед који пуца тамо све до Златибора, чини се.
Стотинак метара пре локалитета археолози су поставили информативну таблу. Неколико фотографија и краћи текст о овом праисторијском руднику. И ту могу да се дознају основне ствари. Да је ово било велико налазиште бакарне руде малахит, и да је вађење трајало током касног неолита и раног бронзабог доба. Оквирно је то трајало око пет векова, од две и по хиљаде до две хиљадите године пре наше ере.
Огромна гомила ситно туцаног камена најављује налазиште. На заравни од тог одложеног материјала не може да се види део где се обављају истраживања. Тек када се прође узвишење, наилази простор пун јама. Десно је дрвена ограда преко које се у долини види данашњи рудник на периферији места Рудник. У наставку, мало даље, рударски ископ је напунила киша и створила мало језеро. Преко њега, у даљини се смењују висови у недоглед.
Млади пар који је изашао из кола београдских регистарских таблица покушава да на сваком месту уради селфи. Предњачи дама. Њеног партнера више занима шта крију удубљења и тунели, па ризикујући силази и истражује.
Та удубљења су ископи стари миленијумима. А нађени су, условно речено, случајно. Главном геологу у данашњем Руднику олова и цинка у Руднику, Радету Милићу, приликом обиласка терена 1980. године овде се учинило да има неких необичних ископа. О свему је обавесто доктора археологије Борислава Јовановића рекавши да на Прљуши, тако је име топониму, постоји налазиште малахита, али да мисли да ту има и трагова древног рударства.
Текст и фотографије О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању