Фестивалски програм је започет Радионицом карикатуре за децу и младе и дружењем са награђеним карикатуристима, на платоу испред Културног центра Крушевца (КЦК), који су радили карикатуре посетиоцима Фестивала. Виолета Капларевић је у Галерији КЦК отворила традиционалну изложбу награђених радова и оних карикатура које су ушле у ужи избор, а о самом конкурсу Фестивала говорила је Марија Стојадиновић, уредница Ликовног програма у КЦК.
На међународни јавни конкурс пријавило се 225 аутора, и то 187 за карикатуру и 38 за писану форму, из 46 земаља света, који су послали 453 карикатуре, 20 прича, 23 песме и 715 афоризама. Стручни жири Фестивала је изабрао најбоље радове у дисциплинама: карикатура, прича, песма и афоризам и прогласио победнике манифестације.
Виолета Капларевић, директорка КЦК, уручила је Захвалницу за успешну вишегодишњу сарадњу Граду Крушевцу, коју је примила градоначелница Јасмина Палуровић.
Добитник признања Витез од Чарапаније (почасни грађанин Крушевца) је доказани пријатељ града, психијатар и књижевник др Слободан Симић, из Београда, којем ће награда бити накнадно уручена.
Драгиша Павловић Расински, из Крушевца, послао је најбољу причу, за песму је награђен Срба Такић, из Власотинца, а за афоризам Ђокица Миљковић, из Новог Села. Награда „Раде Брка” традиционално се додељује за кратку писану форму са специфичним хумором моравског поднебља, у част књижевника Радета Савића, који је био уредник у КЦК и иницијатор Фестивала, а ове године припала је Марку Самарџији, из Бачког Доброг Поља.
За најбољу карикатуру награђен је Бенџамин Але Али, из Ирана, друго место је припало Мухамеду Ђерлеку, из Новог Пазара, а треће Дамиру Новаку, из Хрватске. Викторија Гуркова, из Бугарске, добитница је награде за карикатуру за младе до 18 година. Одлуком претходних добитника, награду „Класово мајсторско перо” добио је Југослав Влаховић, из Београда.
Фестивал „Златна кацига” сваке године додељује и Награду за животно дело истакнутим ствараоцима у свим областима друштвеног живота, који су родом из крушевачког краја. Овогодишњи лауреат овог престижног признања је професор др Зоран Аврамовић, социолог културе, родом из Сталаћа, који живи и ради у Београду. Према његовим речима, Награда за животно дело представља биланс онога шта смо урадили и створили.
Пише Ж. Миленковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању