Некадашњи вођа и оснивач загребачког рок састава „Хладно пиво“, Миле Кекин данас доживљава сопствену музичку авантуру. Окупивши нове свираче, а уједно пријатељски се разишавши од матичног бенда, уз договор да сви бивши чланови могу слободно у самосталним наступима да свирају и репертоар „Хладног пива“, овај стваралац неуморно наступа по регији. Одавно је стекао култни статус успут се окитивши и са сијасет Порина, тако да је његово музичко деловање крунисано и заслуженим признањима. Оно што је константа за овог ствараоца је и придев „ангажован“, јер он никако не остаје имун на друштвене аномалије.
Књижевни критичари би његове текстове прогласили ангажованим, музички критичари би му вероватно доделили етикету постпанк уметника. Међутим, он се опире конвенцијама и сврставањима и непрестано помера границе свог уметничког изражаја. Његов ангажман је истовремено и друштвени и глумачки и књижевни и музички. Окушао се и као писац и као глумац. Аутор је и врло запажене сликовнице “Мала”, коју је посветио својој ћерки a која је и “укомпонована”, а Милета Кекина знамо и као глумца из популарне ТВ серије “Битанге и принцезе”. Наравно, не одриче се свог минулог музичког опуса и радо га изводи на наступима, наглашавајући да само жели да се искаже и у другачијој форми у односу на ону коју публика у региону препознаје.
Недавно је с новом поставом објавио чисто „кекиновски“ албум, аланфордовског назива “Њежно ђоном”. Тим поводом разговарали смо са њим за „Илустровану Политику“.
Први јавни наступ „Хладног пива“ био је у Кумровцу. Случајност или ту има неке симболике?
– Чиста случајност. Били смо тада у извиђачима. То је било тад популарно у Југославији, у основној школи бити у извиђачима. Сви су били, па сам се и ја учланио и на том таборовању, како се то тада звало, они су тражили некакав јефтини бенд. Ми смо били најјефтинији могући. Били смо бесплатни, били смо сретни што можемо свирати и тад смо први пут наступили под именом „Хладно пиво“.
Кад сте већ споменули Југославију, имате у песмама доста те YU иконографије, па сте, рецимо на вашем другом албуму имали обраду песме “Била је тако лијепа”. Пре тога је то исто урадила и новосадска “Пекиншка патка”. Шта је у том шлагеру тако привлачно да га сви обрађују?
– Јако нам је била лепа песма. Звучала ми је добро и кад је убрзамо. Ми смо тада били у панк фази кад нам је све звучало пуно боље кад се мало убрза. Занимљиво је да смо баш на другом албуму радили са једним старијим господином који није баш био панкер и кад смо га на крају, након снимања тог албума питали: како вам се чини та музика, он је рекао: па то је нешто као брза шансона. „Хладно пиво“ је на почетку радило брзу шансону, тако да се та песма лепо уклопила у то.
Пише Немања Савић
Фото Марко Ристић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању