Статистика показује све мањи број склопљених бракова, а све већи број развода који су најчешћи после 13,8 година заједничког живота, па се намеће питање да ли је у савременом друштву тако тешко очувати породичну заједницу и да ли љубав може да траје, о чему су на трибини „На кафи са психологом“ говорили Ђурђа Тимотијевић психолог, Милан Николић филолог и новинар, и Огњенка Лакићевић песникиња.
Модератор, психолог и новинар Драган Илић је на почетку рекао да рецепт за љубав још нико није открио (како и песма каже), па не постоји универзалан одговор, али да је по Фројдовој психолошкој дефиницији човек здрав онолико колико је у стању да ради и да воли. Љубав је индикатор, показатељ да ли смо ми у реду, али и лек за наше проблеме, па је присутне питао да ли је љубав узрок или последица, шта је у психолошком смислу зрела љубав или нормалан и здрав партнерски однос?
Ђурђа Тимотијевић је рекла да љубав, односно заљубљеност не може да траје вечно, али док траје – то најдивнија ствар на свету. „Када причамо о љубави, партнерској или према деци, родитељима, пријатељима… јесте блискост. То је наша потреба за близином друге нама важне особе која нам пружа сигурност и доживљај да смо вредни некога ко ће нам се обрадовати. Али партнерска љубав има још једну компоненту која је чини тако комплексном, а то је тај еротски моменат пожуде или заљубљеност. Мислим да је идеја о трајању тог љубавног односа заправо спремност да подносимо то да ће та љубав стално по мало да умире и да ће стално поново да се рађа. Уколико верујемо да ће трајати тако недодирљива, онда смо јој већ ограничили рок. Заљубљеност је пожуда према нечему удаљеном и новом, а време и успешност везе раде против овог првобитног осећаја, тако да кад тад заљубљеност мора да спласне и самим тим носи разочарење, па је то већ једна мала „смрт“. Друго, ако у њој има дивљења, поштовања, уважавања, постоји жеља и креативни потенцијал да се нешто гради са том особом, али постоји и тај нагонски, инфантилан, посесиван део, и они су у сукобу, па често имамо опречна осећања према партнеру, што је исто извор неспокојства. Заљубљеност носи пуно идеализације, а време ради на томе да се у једном моменту освестимо. Љубавни односи могу да трају ако полазимо од тога да ћемо наилазити на стална разочарења јер сваки однос, па и најдивнији, мора да подразумева фрустрацију наших жеља и потреба. Дуготрајност ће постојати ако будемо спремни на неке мале крајеве и нове почетке, али и да се у односима не ослањамо само на љубав“, рекла је Ђурђа.
Пише Наташа Ускоковић
Фотографије Марко Рисовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању