Амерички савезни Апелациони суд пресудио је да пет технолошких компанија нису одговорне за дечји рад у рудницима кобалта у Демократској Републици Конго (ДРК). Група држављана ДРК, који су као деца радили у рудницима, поднели су тужбу против „Алфабета“, „Епла“, „Дел Текнолоџиза“, „Мајкрософта“ и „Тесле“, тврдећи да су сарађивали са добављачима кобалта и тиме подржавали „присилни рад“.
Кобалт се користи за израду литијум-јонских батерија, а око 70 одсто тог метала на светском нивоу вади се у ДРК, а између 15 и 30 одсто вади се из неформалних или занатских рудника. У оваквим, примитивним рудницима, због екстремног сиромаштва раде целе породице, укључујући мајке и најмлађе чланове. Дневница се креће од два и по долара за децу и жене, до осам и по за одрасле и вештије мушкарце.
Деца заобилазе забране дечјег рада, прилагођавајући радно време и плаћајући неформалне „накнаде за приступ“. У извешатју Амнести интернешела помиње се да је око 40.000 дечака и девојчица радило у рудницима бакра и, посебно, кобалта у јужном делу ДРК у 2014. Међутим, очекује се да тај број расте како расте и производња електричних аутомобила широм света.
Упркос обећању Владе о бесплатном образовању, родитељи морају да плате око 35 долара годишње да покрију плате наставника и оперативне трошкове школе. Када су мала деца избачена из школе због неплаћања ових трошкова, мајке не могу да их оставе саме код куће и доводе их у руднике. Међународне невладине организације које се баве правима деце, кажу да је занатско рударење у ДРК добро организовано. Деца знају своје локације и имају сигнале да упозоре једни друге или своје породице уколико наиђу владини званичници. Прилив деце у овим примитивним рудницима изражен је током сезоне киша када руда исплива на површину и лако се скупља, као и током школских распуста, или чак пре и после школских часова.
Ова субсахарска држава, величине Западне Европе, има више од 102 милиона становника, чија је просечна старост 15,6 година. Стопа смртности деце млађе од пет година на 79 на 1000, међу највишим на свету. Више од три и по милиона беба годишње дође на свет, али седам од десет нису нигде регистроване. Нема никаквих докумената да постоје! Невладине организације процењују да око осам милиона деце од четири до десет година морају да раде у рудницима да би они и њихове породице преживеле.
Према тужби поднетој у САД, споменуте компаније су намерно прикривале ослањање добављача кобалта на дечји рад. Група од 16 тужиоца укључује и представнике петоро деце која су умрла у руднику.
У новембру 2021. судија вашингтонског суда Карл Николас одбио је њихову тужбу, а Апелциони суд у дистрикту Колумбија потврдио је Николасову одлуку и пресудио у корист технолошких дивова. Куповина кобалта у глобалном ланцу снабдевања не представља „учествовање у пројекту“ према америчком савезном закону који штити децу и друге жртве трговине људима и присилног рада, закључио је Апелациони суд. Судија Неоми Рао рекла је да тужиоци имају правну основу за захтев за одштету, али нису доказали да је однос пет компанија с добављачима прекорачио границе односа купца и продавца, нити да су америчке компаније могле да зауставе дечји рад. Одговорност за дечји рад сносе бројни други субјекти, укључујући посреднике у запошљавању, друге потрошаче и Владу ДРК, додала је Рао.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању