Захтев за реформама следи после дискусија од 4. до 11. марта на „Двема седницама,“ годишњим заседањима СВекинеског народног конгреса (КНК), врховног законодавног тела у држави и Националног комитета Кинеске народне политичке саветодавне конференције (КНПСК) у Великом здању народа у главном граду Пекингу. Документи кинеске Владе и учесника у дискусијма међу више од 5.000 посланика и саветника тицали су се процене највиших тела КПК и Државног савета о стању друге по величини светске економије (18,56 билиона, процена Међународног монетарног фонда за 2024) и стратегије њеног опоравка и раста, уз велику одлучност да национална привреда буде преображена.
Извештај премијера Ли Ћијанга о раду Владе откако је пре годину дана преузео дужност, утврдио је умерене циљеве за укупан домаћи производ (БДП), инфлацију и дефицит. Документ не укључује радикалне финансијске подстицаје за домаћу привреду.
Раст БДП-а је постављен на „око пет процената“, што одговара прошлогодишњем од 5,2 одсто. Влада је такође предвидела дефицит од три одсто – исти као и у 2023. Генерално, циљ је стабилан, не и импресиван раст.
Кинески аналитичари указују да се овакви прорачуни не поклапају са извештајима у западним медија који и даље омаловажавају привреду која је по прорачунима ММФ мерено паритетом куповне моћи највећа у свету и приказују руководсто у Пекингу као одвојено од стварности на терену. Уместо тога, извештај Владе одражава стратешку процену економске ситуације, засновану на прикупљању података на локалном нивоу. Руководство верује да ће негативни спољни фактори постати сложенији и премијер Ли их је неколико пута споменуо у извештају о раду.
Званични Пекинг сматра да домаћа економска ситуација није тако лоша као што је представљају неки западни медији, али пролази кроз фазу реструктурирања. Најсвежији пример је развој напредног производног сектора као што су електрични аутомобили у коме фебрике из Кине већ доминирају на 60 одсто светског тржишта.
У међувремену, усред очекиваних турбуленција у глобалној политици, од највеће важности је унутрашња стабилност. Уколико економија успе да одржи у наредних 10 година просечну стопу раста од пет одсто, онда постоји уверење да може постићи политички циљ – развијене социјалистичке државе до стогодишњег јубилеја 2049.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању