У терористичком нападу 22. марта увече на „Крокус сити хол“, у предграђу Москве, страдало је најмање 140 људи, а повређено 360, укључујући и једанаесторо деце. Одговорност за овај злочин је преузела Исламска држава Корасан (ИСИЛ-К).
Јавност, не само руска, у недоумици је вртела главом: о каквој се организацији ради, с обзиром на то да су нас политичари широм света, посебно они са запада, убеђивали да после терористичког напада у Њујорку 11. септембра 2001. од Исламске државе једва да је остало „И“?!
У пролеће пре пет година, курдска и арапска милиција, које подржава САД, протерала је борце Исламске државе из енклаве у источној Сирији, последњег упоришта ове организације, која је некада била на челу самопроглашеног калифата на територији Ирака и Сирије. Од тада је ова организација трансформисана у тајну мрежу ћелија од западне Африке до југоисточне Азије које су изводиле герилске и бомбашке нападе и циљана убиства.
Ниједан од огранака Исламске државе није био немилосрдан као онај у Корасану. ИСИЛ-К, коју су основали незадовољни припадници пакистанских талибана 2015. године, има своје активне „експозитуре“ у Авганистану, Пакисатну и Ирану чији рад је усмерен на нападе у Европи, али и у другим деловима света. У први план на џихадистичкој сцени избила је када су талибани дошли на власт у Авганистану 2021. У августу исте године, током повлачења америчке војске из Авганистана, ИСИЛ-К је извео самоубилачки бомбашки напад на међународном аеродрому у Кабулу у којем је погинуло 13 америчких војника и 170 цивила. Од тада се талибани боре против ИСИЛ-К у Авганистану. До сада су талибанске безбедносне службе успеле да спрече њихове групе да заузму територију или да регрутују велики број бивших талибанских бораца. Бар тако кажу амерички аниттерористички званичници.
Међутим, напади ИСИЛ-К су последњих година кренули узлазном путањом, прво са прекограничним нападима на Пакистан и Иран. Тако је у јанурау ИСИЛ-К извела двоструки бомбашки напад у Ирану у којем је погинуло десетине и рањено стотине људи. Напад се догодио на комеморацији иранском генералу Касему Сулејманију, команданту елитних иранских јединица Кудс, који је погинуо 3. јануара 2020. у америчком нападу беспилотним летелицима на Багдад, чија је мета био Сулејмани.
Већина планираних напада на европском тлу је спречена, што је довело до процене западних обавештајних служби да је ИСИЛ-К можда достигла зенит својих терористичких напада. У јулу прошле године, Немачка и Холандија координираном акцијом су ухапсиле седам таџикистанских, туркменистанских и киргинстанских особа повезаних с мрежом ИСИЛ-К за коју се сумњало да планира нападе у Немачкој. Последењег дана прошле године, ухапшена су тројица мушкараца у немачкој покрајини Северна Рајна-Вестфалија због наводних планова за напад на катедралу у Келну. Рација је била повезана с друга три хапшења у Аустрији и једним у Немачкој на католички Божић. Од свих ухапшених, четворо је наводно било подршка ИСИЛ-К. Амерички и други западни антитерористички званичници кажу да су нападе припремали оперативци ниско котирани на лествици терориста ИСИЛ-К па су зато релативно брзо откривени и спречени у свом науму.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању