Раније су искључиво жене бринуле о трудноћи и рађању, али је у савременом друштву постало нормално и очекивано да очеви од самог зачећа, као и свих девет месеци буду што више укључени у цео тај процес, па и да присуствују самом порођају. Међутим, колико год да се очеви труде да буду дорасли тој новој животној улози, жене често имају примедбе на њихово понашање. Оне су у тој фази посебно осетљиве јер је благословено стање велика промена у животу сваке жене на физичком, психичком, па и социјалном нивоу. Током тог периода оне су толико заокупљене својим стањем и бригама да одрже трудноћу и да роде здраво дете, да најчешће не примећују да и будући очеви често имају сличне проблеме.
Они, такође, пролазе кроз период адаптације у процесу формирања идентитета родитеља и заправо се ради о „трудничком пару“. А о томе како мушкарци доживљавају трудноћу своје партнереке рађене су многе студије које су показале да будући очеви не само да осећају страх и несигурност од непознатог, већ такође често имају хормонске и психолошке промене.
Почетком седамдесетих година прошлог века, психолози су описали нове емоције које код мушкараца изазива трудноћа, попут осећаја ухваћености у замку, амбиваленције, депресије и анксиозности. Примећено је и да понекад мушкарац може имати сличне физиолошке промене, а најекстремији пример је такозвани синдром Couvade који није званично признат али који описује трудничке симптоме који се јављају код мушкараца који имају највиши ниво пролактина и приметно веће смањење тестостерона. Иако не често, дешава се да неки очеви, посебно они који очекују свог првог потомка, имају симптоме попут вртоглавице, повраћања, бола у стомаку, промене у апетиту, раст стомака (баш попут трудничког), а то се дешава услед снажне емпатије према партнерки.
Једно од истраживања Универзитета Сент Џорџ у Лондону, проучавало је 282 мушкарца од којих је 11 имало сличне симптоме као и њихове трудне жене, што значи да ти симптоми нису баш толико ретки. То може да се разуме због тога што трудноћа утиче на оба родитеља који чине засебан ентитет, како објашњавју психолози. Нурија Хорба, психолог и сексолог, наводи да се код очева, неколико недеља пре порођаја, у телу повећава ниво пролактина за 20 одсто, док се количина хормона кортизола чак удвостручује. До тих промена долази јер се тело само припрема за долазак детета на свет, а на исти начин се ниво тестотерона снижава када се беба роди. Такође, ниво естерогена расте током прих шест недеља како би се створила веза са новорођенчетом и смањиле сексуалне потребе, а повећале емоционалне. Нурија саветује да без обзира на виталне промене које се јављају у трудноћи, не треба заборавити на активности које су партнери и раније реализовали као пар. Она наводи да родитељи треба да разумеју да сада имају још једну важну улогу у животу, а кључ за што безболније прихватање те новине је, као и код свега другог, комуникација, односно изражавање онога што мисле о тим променама као и саосећање са партнером. Трудноћа и порођа суј велике промене за сваку везу, када од једног пара настаје породица са новим рутинама, улогама и бригама, а све то мора да се научи, придода и прилагоди вези јер пробем настаје и ако се веза остави по страни, а приоритет се да само родитељству.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању