Почетком 2021. кренули су и званично радови на изградњи саобраћајнице од Новог Београда до Сурчина. Пут дуг око девет километара пуштен је у саобраћај пре безмало годину дана. И већ тада, са најавом градње, колале су приче да ће цене некретнина у сурчинској општини да се увећају многоструко. Говорило се о сумама које су биле готово из домена фантастике. Затим је стигла вест, заправо „освежена“ је стара – да ће поред тог новог пута да буде изграђен фудбалски национални стадион. И опет се причало о ценама. А онда је стигао Експо 2027. И цене су експлодирале! У Сурчину и околним селима, упоредо са повећаним интересовањем, на дневном нивоу су скакале и цене. Тако је данас.
А пре десет година пут који је спајао Јаково и Бољевце, два места у сурчинској општини, био је један од најлошијих у Војводини. Вулканизер поред пута сакупљао је раткапне отпале са точкова који су упадали у рупе. Имао је сигурно највећу колекцију у земљи. У то доба, дакле, Веља, житељ Бољеваца, купио је на излазу из села, близу преливног канала рибњака Живача, уз сам пут којим саобраћа градски аутобус, запуштен плац од тридесетак ари за шест хиљада евра. Пре годину дана овај вредни домаћин затражио је за тај комад земље читавих 60 хиљада евра. А за оних шест хиљада, колико је дао за тих тридесетак ари, данас би у комшилуку могао да купи само један ар! Да, баш тако. Наиме, пре неколико дана појавио се оглас да за плац од десет ари, ту на крају села Бољевци, само стотинак метара даље од Веље, власник тражи 60 хиљада евра!
Па шта се то десило? Како су и зашто за релативно кратко време цене толико порасле? Ево мале хронологије.
Сурчин је својевремено – због чињенице да се Аеродром „Никола Тесла“ налази на његовој територији – уз Врачар био општина са највећим приходом по глави становника на територији Града Београда. Није житељима Сурчина та статистика много значила, нити утицала на живот. Један мали број њих, који воле да кажу за себе да су Сурчинци, живео је добро. Они други, многобројнији, који говоре за себе да су житељи Сурчина а не Сурчинци, имали су, у најбољем случају, пристојан стандард. Ствари су почеле да се мењају када је поред Сурчина прошла веза од шидског аутопута ка „Милошу Великом“ Затим је ту близу стигла и обилазница ка Бубањ Потоку, а онда и деоница од Новог Београда до „Милоша Великог“. И – Сурчин је постао место пожељно за капитална улагања, а самим тим и за живот. Данас, ако којим случајем неко понуди на продају кућу близу центра свакако ће за њу тражити више од сто хиљада евра. Плац за градњу, бар у близини центра, немогуће је наћи. А ако се нешто и појави, то је по цени коју мало ко може себи да приушти. Више од десет хиљада за ар.
Текст и фотографије О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању