Palata Srbija i njeno blago: i Bečlije dale svoj doprinos

Kako su se jugoslovenske republike otcepljivale, tako su i nazivi njihovih salona dobijali kolokvijalna imena, ali i nova umetnička dela. slovenačKki je postao plavi, a srpski je ostao srpski

Devedesetih godina prošlog veka, u vreme raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavija (SFRJ), saloni nekih republika koje su se otcepile dobili su i kolokvijalne nazive, ali i umetnička dela koja su zamenila prvobitno postavljena, a ova opet završila ili u depou Palate ili u njenim drugim odajama. Zbog dominantne boje u enterijeru, posebno tepiha od zida do zida, Makedonski je postao Crveni salon, a salon u koji smo ušli iz Crnogorskog dobio je kolokvijalni naziv Plavi. Izvorno je zapravo Slovenački i sada u njemu nije dominantna plava boja. – Verovatno su fotelje bile u plavim tonovima, a kada su osvežavane, stavljen je mebl koji ima zelenu nijansu – kaže kustoskinja Sandra Vesić Tesla. – U tom periodu sloma države i jačanja nacionalizma iz Slovenačkog salona su dve slike prebačene u Zapadni foaje, a dve su još u depou. Reč je o delima slovenačkih umetnika Franca Slane, Janeza Bernika, Jože Ciuha i Gabrijela Stupice. Originalne pozicije, onako kako ih je odredio slovenački arhitekta Mihajlo Šoltez, koji je i dao nacrt uređenja Slovenačkog salona, a Mika Janković aminovao, sačuvale su samo slika Andreja Jemeca i skulptura Slavka Tršara.

Sada na zidovima Slovenačkog salona vidimo sjajna dela Petra Lubarde. Bože Ilića, Voje Stanića, Nikole Vujoševića, a tu je i „Beli anđeo“, koji je svojevremeno, po narudžbini ministarstva vera, naslikao kustos zaposlen u Palati. Ma kolika njihova umetnička vrednost bila, jasno je da osim „Anđela“, uz odrednicu „slovenački“ nikako ne idu „Kanjon Morače“ i „Beogradski krovovi“. Slovenci kada dođu, nije im milo da sve to vide, a stranci opet misle da je ta mešavina namerno izvedena, da bi se odala oda jugoslovenstvu. Istina je u ovom slučaju prozaična i tužna jer je zapravo slika ludila koje je sve narode na prostoru bivše Jugoslavije zahvatilo u poslednjoj deceniji prošlog veka.

Nastavak pročitajte u broju 3141.