Горбачов је пет дана раније објавио да завршава активности као председник државе која се простирала од Пацифичког океана до Источне Европе. Војници су скинули државну заставу СССР-a са јарбола изнад Кремља и истакли тробојку Руске Федерације (РФ).
Сутрадан је Савет република врховног совјета СССР-a (парламент), усвојио декларацију да је СССР престао да постоји као држава и субјекат међународног права после стварања Заједнице Независних Држава (ЗНД). Оснивање ЗНД је било одлучујући чин самоукидања државе коју су звали „Црвена империја” јер се простирала на 22 милиона квадратних километара што је шестина укупног копна наше планете. ЗНД су утемељили 8. децембра 1991. председници Русије и Украјине, Јељцин и Кравчук, са председником белоруског Парламента Шушкевичем, уз поруку да је Совјетски Савез престао да постоји као „геополитичка реалност“.
Већ током осамдесетих Совјетски Савез је ушао у системску кризу. Велики део становништва био је разочаран догмама званичне идеологије, држава је економски и технолошки заостајала за западним земљама, а ситуацији није допринела ни смрт у кратким размацима тројице совјетских вођа: Леонида Брежњева (1982), Јурија Андропова (1984) и Констанина Черњенка (1985). Као резултат федералног система и националне политике, засноване на уставном праву о слободном отцепљењу, формирале су се независне националне елите у савезним и аутономним републикама.
Покушаји реформисања система током Перестројке – између 1985, када је на чело државе стао Горбачов, и 1991. године – погоршали су постојеће стање. Између 1988. и 1990. улога Комунистичке партије Совјетског Савеза (КПСС) знатно је умањена на иницијативу њеног лидера, генералног секретара Централног комитета Горбачова. То је изазвало раст сепаратизма и покрете за независност у федералним јединицама, етничко насиље и стотине хиљада избеглица унутар дотадашње заједничке домовине.
Тридесет година касније у Руској Федерацији, далеко највеће републике бившег СССР-а, али не и искључиво у њој, помешана су осећања према некадашњој заједничкој домовини и никада испуњеним обећањима из ере Перестројке. Према анкети Руског центра за истраживање јавног мњења (VTsIOM) с краја 2021.године, 58 одсто испитаника жели да се бивша земља поново уједини и готово једногласно сматрају да је 1991. постојала шанса да Совјетски Савез опстане.
Друга анкета, међутим, у којој су учествовали млади од 18 до 24 године, открила је да сваки пети не зна шта значи скраћеница СССР, а сваки четврти не уме да наведе ниједну републику која је чинила Совјетски Савез.
Што та велика држава није очувана Руси највише окривљују Горбачова. У западним очима, Горбачов је херој који је окончао Хладни рат, донео слободу Источној Европи, и успоставио најбржу и најдалекосежнију либерализацију друштва у руској историји.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању