На овогодишњој додели награда Оскар, одржаној 10. марта у Лос Анђелесу, очекивано је тријумфовао „Опенхајмер“ Кристофера Нолана који је освојио седам статуета – за најбољи филм, режију, главну (Клијан Марфи) и споредну (Роберт Дауни Џуниор) мушку улогу, монтажу, музику и фотографију.
Ова прича о „оцу атомске бомбе“ је прошлог лета изгубила рат на биоскопским благајнама са својим главним такмацем „Барби“, али је зато физичар почистио плавокосу лутку и њен ружичасти свет са свечаности у „Долби театру“. „Барби“ је потпуно извисила и добила је Оскара само за најбољу песму „Чему ја служим“ коју су компоновали славна певачица Били Ајлиш и њен брат Финеас.
Кристофер Нолан је победио јаке конкуренте у категорији најбољег режисера и најбољег филма, као што су били Мартин Скорсезе и Џонатан Глејзер са својим делима „Убиства под Цветним месецом“ и „Зона интереса“. Претходно је седам пута био номинован, за дела попут „Денкерка“ или „Мемента“, али не и за сагу о Бетмену „Мрачни витез“ коју многи сматрају његовим најбољим делом. То је изазвало многе полемике па је баш због „случаја Нолан“ листа номинација са пет, наредне године била проширена на десет остварења, која се такмиче за најбољи филм.
Кристофер Нолан је, очигледно, постао редитељ коме следују награде и признања. У свом говору је, поред осталог, рекао: “Филм је стар тек нешто више од сто година и не знамо у ком правцу иде кинематографија, али је за мене највећа ствар на свету то што ви мислите да у тој кинематографији ја нешто вредим!“
Он је за мир
Ирски глумац Килијан Марфи у улози физичара Роберта Опенхајмера први пут је номинован за Оскара и одмах је добио награду, чиме је продужио „агонију“ свог америчког колеге, изврсног Бредлија Купера који се ове године дванаести пут нашао у најужем избору и увек је остао без награде! Вероватно је то холивудски рекорд свих времена. Овог пута Купер је био апсолутно фантастичан у улози музичара, диригента и композитора Леонарда Бернштајна у делу „Маестро“, али чланови Америчке филмске академије нису се обазирали на то.
– Превише сам узбуђен – рекао је скромни и учтиви Марфи, који је каријеру почео улогом у филму Горана Паскаљевића „Како је Хари постао дрво“ (2001). Потом је награду посветио „свима онима у свету који раде на миру“:
– Направили смо филм о човеку који је створио атомску бомбу, а ми живимо данас у Опенхајмеровом свету.
Подсетник на то одигравао са на улицама испред „Долби театра“ где су стотине демонстраната тражила престанак израелске инвазије на Газу носећи транспаренте на којима је, поред осталог, писало „Оскар за најбољу епизодну улогу за геноцид у Гази иде у САД“, „Не треба нам Оскар док траје геноцид“. Протести су успорили саобраћај па су званице стизале са закашњењем.
За разлику од Марфија, амерички глумац Роберт Дауни Џуниор је већ раније, мада доста давно, био номинован за улогу Чарлија Чаплина у истоименом филму и размаженог холивудског глумца у пародији „Тропска олуја“. У међувремену је свој живот посветио стрипу на филму, односно јунацима „Марвеловог“ света и Ајронмену кога је у њему тумачио. Овог пута Оскара је добио тумачећи Луиса Штрауса, директора Комисије за атомску енергију и љутог противника Опенхајмера.
– Желео бих да се захвалим мом ужасном детињству и овој Академији, и то баш тим редом – рекао је Дауни Џуниор држећи у рукама статуету. – Открићу вам и једну тајну: ова улога је била више потребна мени него ја њој. Захваљујем се и мом адвокату Тому Хенсену који ме половину времена од четрдесет година, колико се знамо, штити, осигурава и извлачи из затвора“. Глумац је мислио на своју овисничку прошлост, пре него што се одрекао алкохола и дроге и почео да води уредан живот.
Другачија или своја
Једно од изненађења овогодишње доделе награда је дело Јоргоса Лантимоса „Јадна створења“ које јесте скупљало разне награде на претходним фестивалима и доделама признања широм света, а овог пута је служило да „преотме“ победу већ виђеним победницима. Тако су многи били уверени да ће најбољом глумицом бити проглашена Лили Гледстоун која тумачи Индијанку Цветни месец из наслова драме Мартина Скорсезеа. Ипак, Оскар је отишао у руке Еми Стоун за ролу у „Јадним створењима“. Ема је одлична глумица, већ има Оскара за „Ла ла ленд“, али… ово је, ипак, било изненађење. Ема се захвалила целој екипи филма наводећи да Оскар није само њен успех „већ сваког члана нашег тима који је долио дозу љубави, талента и рада како би добили овако леп резултат“.
Сасвим заслужено је Оскара за најбољу споредну женску улогу добила Дивајн Џој Рендолф у филму „Бартонова академија“ којим је отворен овогодишњи Фест. Она игра ожалошћену мајку која је изгубила сина.
– Толико дуго већ, увек сам се трудила да будем другачија и тек сада схватам да само треба да будем ја, рекла је Дивајн.
Не знамо шта ће разни покрети, стручњаци, медији, мањинске организације и сличне институције рећи за овогодишњу доделу Оскара, али изгледа да позиви на родну и расну равноправност последњих година нису уродили плодом. Давајн је једини представник тамнопутих Афроамериканаца која је изашла да прими награду! Штавише, стекао се утисак да су гласачи тиме направили потез „два у један“: у једној особи и жена и још црна! И иначе је жена било мало и у номинацијама и у награђенима па се и ту помишља да би Академија, да је могла, наградила мушког глумца у женској улози!
Оскар до јаја, буквално
Вероватно да би реноме био на броју, а жене сите и задовољне, организатори су смислили да им на бини понуде голог мушкарца као најављивача награде за костиме. То је некадашњи репер и професионални рвач, а данас глумац Џон Сена (43). Испред својих „интимних делова“ тела држао је само коверту са добитником награде. То је био омаж инциденту који се догодио пре тачно пет деценија када је голи мушкарац истрчао на „оскаровску“ бину док је Дејвид Нивен уручивао награду глумици Елизабет Тејлор.
Филм од кога се много више очекивало, драма о Холокаусту „Зона интереса“ Џонатана Глејзера, победио је у категорији најбољег међународног филма (први пут Велика Британија тријумфује у тој секцији), а припала му је и награда за звук. Аутор филма се осврнуо на „потпуну дехуманизацију како у његовом филму, тако и у стварном животу:
– Тренутно стојимо овде као људи чије је јеврејство и страдање у Холокаусту отела окупација која је довела до смрти многих невиних људи, без обзира да ли су то они погинули 7. октобра у Израелу, или они убијени у потоњем нападу на Газу.
Француско фестивалско чудо „Анатомија пада“ добило је награду за најбољи оригинални сценарио (Жистин Трије и Артур Арари). Жистин, која је и режирала филм, рекла је пред микрофоном: “Ова победа ће ми помоћи у кризи средњих година“. Очекивано је најбољим документарцем проглашено дело „20 дана у Мариупољу“ о руској инвазији на Украјину – први Оскар за Украјину до сада. Његов редитељ Мстислав Чернов, некадашњи ратни репортер, рекао је на бини: “Волео бих да ову награду заменим за повратак у прошлост у којој Русија није напала Украјину и није окупирала наше градове. Филм ствара сећања, а сећања стварају историју“.
Америчка академија воли да се сећа својих награђених или значајних чланова па и даље негује обичај да ранији добитници најављују нове, па су тако међу најављивачима награда били Ал Паћино, Лупита Енјонго, Бен Кингсли, Сем Роквел и Џенифер Лоренс, поред осталих. Истовремено, одата је почаст преминулим звездама као што су Том Вилкинсон, Тина Тарнер, Метју Пери и Гленда Џексон, а пуштен је и исечак из документарца „Наваљни“, о руском опозиционару Алексеју Наваљном који је недавно преминуо у сибирском затвору. Алексеј у исечку каже: „Једина ствар која је злу потребна да победи јесте да добри људи не раде ништа“.
Пише Срђан Јокановић