Друштвена и политичка сатира „Троугао туге“ донела је шведском режисеру Рубену Остлунду другу „Златну палму“ у години када није било изразитог ремек-дела, већ доста добрих филмова са подједнаким шансама да победе. Остлунд је пре пет година победио са сличном критиком савременог друштва под називом „Квадрат“ (или „Сквер“). Сада је ушао у мали, изабрани круг аутора који су освојили по две „Палме“. Пре њега су такав успех у Кану постигли још Френсис Форд Копола, Шохеи Имамура, Биле Аугуст, Емир Кустурица, браћа Жан-Пјер и Лик Дарден (који увек раде у тандему па се рачунају као један аутор), Михаел Ханеке и Кен Лоуч.
„Троугао туге“ јесте био један од фаворита критичара у Кану, али и публика се добро забављала гледајући смешно-трагичне авантуре богатих снобова током једног кртарења луксузним бродом и опоре коментаре јунака филма на рачун савременог капитализма.
Жири, предвођен француским глумцем Венсаном Ландоном, као да је желео да што више филмова обухвати наградама па је у две категорије прогласио по два равноправна победника. Превише победника је било те вечери, чини се, али из премало земаља. Сви долазе из неколико земаља западне Европе и Јужне Кореје. Фестивал светског филма који се затворио у своје уске европске границе.
Другу по важности награду, Гран при, поделили су млади белгијски редитељ Лука Донт (31) за делимично аутобиографску драму „Блиско“, о одрастању и проналажењу себе током пубертета, и његова старија француска колегиница Клер Дени (76) са еротском драмом обојеном политичким дешавањима у савременој Никарагви под називом „Звезде у подне“. Лука се на позорници захвалио мајци и свима који су „изабрали нежност уместо страха“, док је Клер позвала публику да наставе да иду у биоскоп, а не да филмове гледају код куће.
Јужнокорејски филм „Одлука да се оде“ редитеља Парк Чен-Вука је одмах након прве пројекције почео да се котира толико високо на канским незваничним кладионицама, да су му многи предвиђали и саму „Палму“. Љубавна прича у жанру трилера о детективу који истражује убиство, али се заљубљује у главну осумњичену на крају је свом аутору донела награду за најбољу режију.
И признање познато као „Награда жирија“ је такође подељено – између пољског редитеља Јежија Сколимовског са филмом „Ио“ („ио“ је, заправо, ономатопеја њакања магарца) и белгијског брачно-редитељског пара који чине Феликс ван Гренинген и Шарлот Вандермерш. Њихова драма „Осам планина“ је приказана на почетку смотре и дуго је држала прво место по оцени критичара. Сви су дуго памтили причу о пријатељству два мушкарца који нису хомосексуалаци, али имају муке да изразе своја осећања у међусобном пријатељству.
– Волео бих да се захвалим свим магарциима који су играли главног јунака мог филма. Било их је шест. Хвала вам, магарци – рекао је Јежи Сколимовски (84) пре него што је на кратко и сам почео да њаче на позорници.
Пише Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању