Пратио је незнанца са фотоапаратом у стопу. Али, на пристојној удаљености како овоме не би било непријатно, или шта сумњиво. И видело се да је чекао прилику да му се обрати. Као што се и видело да му је досадно самом да шета великим, лепим парком.
И прилика му се указала. Напор незнанца да на вратима занимљивог објекта у Градском парку прочита шта пише, протумачио је као прилику.
– То је маузолеј породице Хочевар – рече тихо и направи паузу ишчекујући реакцију. Па када је незнанац показао заинтересованост, настави. – Овде је било мало гробље, а ово је капела у којој су похрањени остаци чланова угледне породице Хочевар. Они су у другој половини 19. века уложили много у инфраструктуру не само овог места, већ и околине. Здравство, школство, привреда… о свему су бринули.
Али, пре него што је испричао шта зна о овом невеликом и занимљивом објекту, усудио се полугласом да упита одакле стиже намерник.
– Лепо, бивша Југа, а моји су стигли из Босне – рече пружајући руку и изговарајући име. – Селим, а пријатељи ме зову Сејо. Знате, у овим местима у близини Хрватске, у Брежицама, Кршком, Новом Месту, има доста нас са простора бивше СФРЈ.
А када је задовољио своју радозналост, а можда му је и истекло планирано време за шетњу, кратко је руком показао у правцу још неколико објеката који се налазе у парку, препоручио шта би још требало видети овде, у старом језгру Кршког, и уз извињење брзим кораком напустио зелену оазу.
Преко пута капеле породице Хочевар, у облику елипсе, поређани споменици. Заправо само бисте. Свако ко је у било чему био познат и био заслужан, а рођен је или нејвећи део живота провео у Кршком, добио је ту место. Oдносно бисту испод које, на постаменту пише име и још по неки податак. То је Алеја заслужних грађана.
Мало даље од познатих личности, преко пута бетонске стазе уздиже се висок, узан споменик. Словенци, чини се са највише пажње од свих бивших наших република, брину о споменичком наслеђу везаном за Други светски рат. Буквално у забитима, тамо где мало кад људска нога крочи, они чувају успомену на своје јунаке. Такво место је, примера ради, пропланак усред шуме недалеко од бање Сновик код Љубљане. Поред једног камена постављена је плоча на којој пише да је ту, у некој бици, погинуо један словеначки родољуб-партизан. А обележје, усред недођије, тако очувано и о њему надлежни воде рачуна, као да је јуче постављено.
Вратимо се овим родољубима из Кршког. Исписана су им имена на плочи, а на другој плочи је приказ како рањени партизан јаше, док га прате три ратна друга.
Текст и фотографије О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању