Недавно је наша Влада усвојила Уредбу о проглашењу Парка природе „Радан“ чиме је омогућено институцијама да адекватно заштите непокретна културна добра, шумска станишта и очувају аутентичну фауну. Парк природе „Радан“ налази се на југу Србије и омеђен је реком Тoплицом на северу, Косаницом на западу, Јабланицом на југу и Лесковачком котлином на истоку. Заштићено подручје простире се на 466 квадратних километара. Највиши врх планине Радан је Шопот (1409), затим следе Соколов вис (1376) и Велики Петровац (1149). Видојевица, Пасјача, Соколовица и Мајдан су планине који чине венац око овог заштићеног подручја. И још нешто је постинуто овом Уредбом. Повећана је укупна површина под заштитом државе, будући да је Акционим планом предвиђено да ове године под заштитом буде девет одсто територије Србије.
А све је кренуло од пута. Крајем априла 2022. године започета је реконструкција и доградња државног пута другог реда од Пролом Бање до Царичиног града. Та деоница дуга 26,5 километара повезује чак пет општина: Куршумлију, Прокупље, Бојник, Лебане и Медвеђу. Када ускоро пут буде завршен, повезаће четири бање – Сијаринску, Пролом, Куршумлијску и Луковску, али и знаменитости као што су археолошки локалитет Царичин град и природни феномен Ђавоља варош. И још нешто веома важно: из Јабланичког у Топлички округ стизаће се за мање од сата, док је сада потребно далеко више.
Радан планина је донедавно била готово непозната дестинација. Да није Ђавоље вароши, питање је колико би и да ли би уопште туристи кретали овој гори у походе. А ускоро ће колима моћи да се пређе Радан планина. То до сада, па ни сада, није могуће. Са јужне стране, од Лебана може да се стигне до села Гајтан, поприлично високо, са куршумлијске стране само до подножја, путем уз реку Косаницу, односно до Пролом бање или Ђавоље вароши.
Сада се ситуација из корена мења. Пут ће сигурно да привуче госте, а Уредба Владе да доведе стручњаке. И једни и други, свако на свој начин, биће промотери лепота и тајни ове планине још недовољно истражене. Сигурно је и да ће у неким селима, бар онима која су поред пута, да се осети бољитак. На жалост, нека села на Радану су одавно опустела. Бујице однеле прилазне путеве, пољске џаде зарасле, куће остале празне, па надлежни не виде потребу да у таква подручја улажу.
Стручњаци се слажу да је мало у Србији планина које имају још тајни као што их има Радан. Зашто овде на неколико места не важе правила физике као другде, односно закон гравитације, па возила сама иду узбрдо? Зашто су својевремено у прелету авиони губили компас? Какве су то подземне силе назване Змајеве бразде? Ко је и када ископао чувене Мечкине рупе? А Ђавоља варош?
Текст и фотографије О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању