Тринаести бечки округ Хицинг један је од најлепших и најпосећенијих. Тај део града се још назива и „царским округом”, јер се у његовом горњем делу уздиже уређено зелено брдо Куниглберг а у доњем монументални дворац аустријских царева Шенбрун. Царска летња резиденција окружена јединственим парком природе са видиковцем Глоријета, одакле се као на длану види панорама града. У парку је највећи и најпосећенији Зоолошки врт и ботаничка башта са растињем из читавог света. Округ Хицинг повезан је метроом са градом а поред станице је Дворски павиљон (Хофпавиллон) Ота Wагнера, изграђен на крају 19. века.
Тринаести бечки округ особен је и по томе што су мештани који у њему живе углавном старијег животног доба и што су богатији од осталих грађана па тај део града слови за елитни округ.
У округу Хицинг је чудесно зелено брдо Куниглберг на 261. метру надморске висине и део је познате Бечке шуме.Према неким истраживањима име брду потиче по царском прокуратору Вонгнагу Кинингу који је управљао тим поседима у 16. веку, а по другима је добило име по барону фон Кинингу који је саградио сеоску кућу на северној падини брда, крајем 18. века.
Ово место умногоме подсећа на наше Дедиње.Усред бујног зеленила разноврсног дрвећа, цветњака, травнатих површина, ограда од разнобојних лишћара и врзина, уздижу се дворци зидани у прошлом веку. То су дворишне грађевине заштићена оградама од различитог материјала и украшене различитим мирисним биљкама, најчешће су засади лаванде, рузмарина, нане, мајчине душице… Архитектура дворова, фасада и кровова је најразличитија, брижно одржавана и одсликава патину времена и некадашњих стилова и начина градње. Улице су чисте и без аутомобила јер свака кућа има гаражу.
У градском брду Куниглберг царују мир и тишина, током највећег дела дана. На улицама се најчешће могу срести власници кућних љубимаца како их воде у оближњи шумарак ради рекреације. Других пролазника готово да и нема. Крај леп и за живот погодан делује пусто, без људи. Објашњења су различита. Једно од њих је да на зеленом брду живе породице у поодмаклом животном добу, повучени у своје удобне одаје и пространа дворишта а млађи су током дана на радним местима. И у току викенда улице и куће су највећма празне. Аустријанци су познати по томе што нерадне дане проводе изван града, одмарају се на многобројним излетиштима у околини или одлазе на планинарење у алпске пределе.
Пише Новица Пешић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању