Уметност Милене ЗеВу је динамична, стално у покрету. Њене ‘мобилис’ скулптуре које су у облику круга, точка живота, биле су део перформанса у Београду, Њујорку, Монтекарлу. Она се у свом стваралашту бави односом човека, природе и духа, испитује границе постојања и вечности, и признаје Слободу као једину истину. Својом ретроспективном изложбом којом обележава две деценије рада, Милена ЗеВу је ставила нашу престоницу на мапу светских културних дешавања
Пише: Бранка Ковачевић
Фото: Приватна архива
Дуго Београд није имао прилике да се сусретне са уметником који је креирао свој нови стил, тако упечатљив и јединствен, чији радови, инсталације, боди арт, вибрирају искључиво Лепотом и чија тема јесте Слобода, слобода за све нас, и уметност доступна свима. Огромна гужва и свечана атмосфера у београдским Силосима је на отварању изложбе Милене ЗеВу, 10. Јуна управо била потврда колико Београд воли и разуме своје ствараоце. На изложби је, осим Београђана, у изложеним радовима учествовала публика из преко двадесет земаља света.
Монументална изложба „Уметност у покрету“ (ArtWalks Expirience) је обухватила 20 година рада концептуалне уметнице Милене ЗеВу, од њених првих сликарских радова у којима експериментише са разним техникама и уметничким формама, преко боди арта, инсталација, видео радова па све до перформанса и коришћења најновијих технологија као што су NFT и AR (проширена стварност).
Изложба је била презентована у Силосима на Дунавском кеју у Београду, у 16 просторија, односно 16 округлих „ћелија“, те су се посетиоци кретали као кроз лавиринт на површини од 700 м2 и имали прилике да у том кружном простору и повезаним просторијама прођу кроз све фазе Милениног стваралаштва. Милена никада није била мејнстрим уметник нити је припадала иједном систему уметности а посетиоци су хронолошки и тематски пратили нарацију њеног стваралаштва.
Изложбу је отворио веома посебан рад „Молитва“ и видео „One“ (Једно), из 2002. године. Под истим називом је 2004, „One“ приказан као перформанс у Музеју примењене уметности у Будимпешти. Тада је Милена заузела цео приземни део музеја а инсталација на којој се одвијао перформанс је досезала до саме улице, с које су улазили посетиоци и стапали се са њом, постајали део ње. Тих година је Србија излазила из катастрофалних конфликата који су задесили земљу 90-тих година прошлог века, а молитва је била балканска молитва за мир и за нашу бољу будућност. Био је то први пут да је Милена извела перформанс који је касније, посебно данас у њеној фази „Уметност у покрету“ основни израз њене креативне праксе.
У својој следећој фази се уметница бавила серијом радова који се зову „Делови тела“ а за пет слика које је приказала користила је стилизоване делове људског тела дводимензионално приказане на акрилику перлама и кристалима.
Можда највише пажње посетилаца су овога пута привукле собе (ћелије) у којима су биле приказане Иконе и Чаробна природа, скулптуре обложене кристалима различитих нијанси. То су дела посвећена познатим трагичним личностима из попу културе: принцези Дајани, Грејс Кели, Мајклу Џексону, Фриди Кало, Мерлин Монро…. а урађена су специјалном техником везивања кристала за платно за коју уметница има ауторска права, тако да ови портрети „оживљавају“ јер кристали имају посебну вибрацију и енергију. Према веровањима кристалима се приписује чудотворна и исцелитељска моћ, а Милени су се током медитација које већ дуго практикује, ове слике појавиле у свести, само је требало пронаћи начин како ће их материјализовати. Кристалима и њиховим посебним вибрацијама је желела да, овим уметницима „залечи“ њихове тешке и трагичне судбине.
– Те слике сам тачно видела у медитацији јер медитирам још од 2000-те године и мислим да она (медитација) изоштрава чула, бистри идеје и на јави, али сам морала да развијем ту посебну технику и да нађем начин како да урадим њихове портрете, а како скулптуре. Нико пре мене није радио ове технике и нисам могла никога да питам. Дуго сам радила на томе како бих могла то да изведем јер су важне и величине кристала које сам узимала од „Сваровског“. Они су ми неколико пута били и спонзори за неке моје пројекте – каже Милена.
Миленине скулптуре птица, различитих врста рибица, у пуном сјају су приказале величанствену природу која је извајала ову лепоту а уметница је имала јасну поруку за све нас.
– Моја призма погледа на свет су Лепота и Радост. Можда су у многим уметничким круговима превише дуго биле доминантне деструктивне теме. Мене оне не занимају. Кроз ове птице Бонели и Калао, које спадају у угрожену врсту, као и кроз величанственог фламингоса, скулптуре предивних рибица, покушала сам да прикажем колико је свет у коме живимо леп. Колико је природа раскошна и шта нам је све дала. А онда, човек то уништава. На овај начин желим да сачувам ту природу и лепоту и да подстакнем свакога од нас да учини исто. Никада нисам припадала ниједном систему и увек сам била ван мејнстрима али сам зато била слободна да радим оно што желим.
Миленина уметност се ослобађа зидова и улази у нове, неконвенционалне просторе. Њене скулптуре ‘мобилис’ су у сталном покрету, њена уметност је динамична а са друге стране уметница се спојила са својим радом, постала је једно са њим, а опет је на један волшебан и посебан начин доступна широким народним масама.
Године 2015. уметница ЗеВу је креирала правац који је назвала ArtWalks (Уметност у покрету). Уметност се уз помоћ свог креатора овде ослободила простора и зидова, оживела је изашла из студија те је у овом периоду осликавала себе и своју одећу, излазила у простор. Дошло је до спајања уметника и сликарског платна. Ова идеја је имала четири фазе написане на позадинама: Art is stuck (Уметност је у ћорсокаку), Step out (Искорачи), Make it walk (Учини да хода), Art walks (Уметност је у покрету).
Миленина уметност даље иде у нове просторе. Аrt Walks ослобађа од страха старења и пролазности, естетске културе, фотошопова садашњости, па она ради и серију фотографија и перформанса под називом „Воли своје године“ (Love your age), затим универзалну презентацију људског тела која се зове „Лептир“ (Butterfly) где се душа уздиже у висине а после спушта док наша свест и духовност посматрају просторе и пејзаже са висине. За ове перформансе је користила специјалне дронове.
На крају изложбе посетиоце испраћају Анђели, два велика монохромна платна из истоимене серије, који су обложени златним мозаиком и креирају позитивно (мета)физичко присуство, а истовремено су симболи чистоће и сјаја. Анђели су симболи и сведоци вере коју уметница има у промене ка бољем, у бескрајне могућности сваког од нас, раст и стални пут у непознато.