Љубав у породици је једна од најјачих и најчистијих енергија коју можемо да добијемо. Посебно је важна деци, од првог дана њиховог доласка на свет. Колико је важно одрастање у породици у којој љубав доминира, у којој се родитељи баве децом, питали смо професорку др Гордану Никић, РЕБТ психотерапеута.
– Дете се рођењем везује за своје родитеље или за људе који о њему брину. Реч је о урођеном мотиву који се јавља код свих беба без изузетка. Дете долази на свет спремно за однос, комуникацију, учење, осетљиво је на људски глас, мирис, укус на све што долази из спољашњег света а повезано је са другим људима, пре свега са мајком и оцем. Можемо рећи, позивајући се на бројне теорије и истраживања, да је љубав урођена, примарна потреба и да се не може занемарити без дугорочних последица на развој и живот детета. Задатак родитеља је да очувају тек рођену бебу у животу али и да јој пруже љубав и емоционалну негу. Или, како искусни педијатри кажу – бебе напредују од хране али и од љубави.
Да ли дете може да преживи без љубави и пажње оба родитеља?
– Може, али сведоци смо до којих последица доводи занемаривање деце, нарочито емотивно у првим годинама живота. Али, само дете је савршено прилагодљиво. Оно ће урадити све да задобије пажњу ближњих, прилагодиће се, мењаће своје понашање, радиће оно што мајка о отац од њега очекују. Родитељи често заборављају да су и сунце и месец свом детету нарочито у првим годинама живота. Квалитет неге у првих 1000 дана, како се све чешће с правом говори, одређује комплетан развој детета и пружа најбољу основу за емоционалну стабилност у одраслом добу. Ово су чињенице.
Енергетске и емотивне везе деце и родитеља су често у кризи. Многи наводе недостатак времена, као разлог за то. Шта све спада у занемаривање деце, нарочито у смислу пружања љубави и емотивне подршке?
– Већина родитеља је у стању да пружи ту такозвану техничку подршку, да дете буде нахрањено, збринуто, да има играчке и сав материјални комфор. Једном приликом сам мајци двогодишњака рекла: „Ваше дете у овом узрасту неће знати да сте га водили на Карибе, нити му је то важно. Њему је најважније да сте ви поред њега, да сте му посвећени, да га водите на плажу, да се играте са њим у песку, да проведете дан у безбрижној доколици, поштујући потребе свог малишана за игром, сном, одмором, уместо да сате проводите на телефону. Када буде старији, тада има смисла да га водите на далеке дестинације.“
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању