Удаљени, а тако блиски
СКУП СРБИСТА У РУСКОЈ ЛАВРИ

Киша и суснежица. Јак ветар. Десило се да је почетак октобра прошле јесени у Москви и околини био изузетно хладан, температура се спуштала и до нуле. У такво невреме је пао и 8. октобар, празник једног од највећих руских светитеља, Преподобног Сергија Радоњешког. Међу онима који су на празник Светог Сергија у Тројице-Сергијевој лаври, манастиру који је он основао, саслуживали патријарху руском Кирилу био је и епископ моравички Антоније. На овај дан, посебно зато што је била недеља, у посету Преподобном Сергију, по традицији, дошле су хиљаде Руса, а многи од њих су само због празника допутовали из других градова. О томе колико је ходочасника желело да се поклони моштима Светог Сергија сведочио је дуги ред за приступање моштима, који се није прекидао током целог дана и у којем се, без обзира на невреме, сатима чекало напољу. Руси, обичан народ који је стигао да се моли за спасење, показују оно најбоље што имају: племенитост и доброту, скромност и скрушеност. У амбијенту Лавре сви су топли, добронамерни и бескрајно духовно чисти… Обични људи озарени светошћу Лавре.

Уочи празника, у Лавру, срце Русије, дошла је и група српских студената и универзитетских професора филологије. Допутовали су у Сергијев Посад, град удаљен неколико десетина километара од Москве, да учествују у највећој просветној србистичкој манифестацији у Русији – Школи србистике, која је ове године одржана по пети пут. И први пут – у Лаври, под окриљем Преподобног Сергија, у Московској духовној академији.

Школа србистике је семинар који у току неколико дана окупља студенте из целе Русије који студирају или на други начин изучавају српски језик, као и студенте-србисте из Србије који су заинтересовани за упознавање са руском науком и руским колегама, својим вршњацима. Студенти похађају предавања из филолошке и историјске србистике, представљају своја истраживања, друже се. С друге стране, Школа окупља и предаваче и истраживаче – руске и српске стручњаке за српски језик, књижевност, историју и културу. Самим тим, Школа није само просветни него и научни пројекат, чији је циљ свестрана спознаја суштине српског језика, књижевности и историје, што је и одредило име школе – „Доминанте српске културе”.

 

 

Пишу: проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Дијана Црњак, проф. др Екатерина Јакушкина

 

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању