Много тога је у Сремским Карловцима заштитила држава. Поред зграда које стварају атмосферу барокног амбијента, и неколико стабала ужива статус вредног наслеђа. Међу њима и један платан. А дрво у порти Цркве Светих апостола Петра и Павла јесте чудо природе. И са правом на табли која је на њега окачена пише да је то споменик природе под заштитом државе. Изгледа тако, да посетилац мора да му се диви, баш као и здањима у старом језгру. Огроман је и прелеп. Висином је стигао крст на звонику, а они који брину металним шинама су му подупрли најниже гране да се не поломе. Разгранао се, добар део порте је лети у његовом хладу. Тешко га је целог обухватити камером.
У цркви нема никога. Мирише тамјан после јутарње службе. Нема никога ни у црквеном дворишту на које је наслоњено лепо уређено место где се окупљају пензионери. Посетиоци углавном обилазе здања у центру. Ова светиња је мало даље. А вредна је итекако. Истраживачи кажу да се први пут помиње у запису 1599. године. И још кажу да је горе описани платан засађен одмах по изградњи богомоље. Овде је 13. октобра 1784. хиротонисан Петар Први Петровић Његош, потоњи Свети Петар Цетињски. Десно од улаза, на великом црном мермерном постаменту са штитом на којем је грб Србије и високо подигнутом руком са сабљом, стоји фигура вожда Ђорђа Стратимировића (1822-1908).
Сигурно је овај увод у представљање Сремских Карловаца необичан и другачији, јер посетиоци ове прелепе вароши обилазак углавном започињу у старом језгру. Ту је прича о Карловачкој гимназији, Саборној цркви, Патријаршијском двору… И то је у реду. Али зашто се, на пример, гости не би прво попели до видиковца да погледју како из птичје перспективе изгледа и докле се пружа варош. Да виде кровове најстарије српске гимназије, прве српске православне Богословије…
Зато, из цркве Светих апостола Петра и Павла узаном Стражиловском улицом – право ка видиковцу. Где вас чека успон од „милион“ степеника како рече дама у Туристичкој организацији. На почетку првог блока степеника потпорни зид је украшен лепим муралом. Исцртане речне рибе, исписана им имена, а називи написани и на прилазној страни степеника. И тако намерник чита, гледа и ужива све док му изнад главе, али буквално, не залаје псећа тројка. Нимало пријатна ситуација. Бар су пола метра изнад пролазника, реже искежени, балаве и чини се да ће сваког тренутка да некоме скоче на главу. А могу, јер на једном делу дворишта не постоји никаква ограда.
И када се прође та, не баш пријатна баријера, иде се мало путем, па опет степениште. На почетку тог другог блока степеништа црна метална врата. Разваљена. У туристичком опису Карловаца стоји да је видиковац отворен од краја марта до октобра. Али био је и сада отворен. Или боље рећи разваљен.
Текст и фотографије О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању