Студије за нове националне паркове које је израдио Завод за заштиту природе, петог јануара су постављене на сајт Министарства заштите животне средине и од тог момента је и званично покренут поступак заштите, односно већ су на снази сви режими и мере заштите које студије садрже. Предвиђено је да се, када се поступак оконча, Национални парк Стара планина простире на 116.000 хектара, а Национални парк Кучај-Бељаница на око 45.000 хектара.
– Ово су прва два национална парка која ће бити проглашена у Србији након 40 година, а тај статус су заслужили због великог природног богатства на својим територијама – изјавила је тим поводом Ирена Вујовић, министарка заштите животне средине.
– За нас је изузетно важно да наставимо да бринемо о природи и да сва природна добра на најбољи начин сачувамо за будуће генерације. Зато смо и покренули поступак и прогласићемо ова два подручја националним парковима, у којима природа ужива највећи степен заштите.
Министарка је још додала да је заштићено подручје Стара планина једно од највреднијих и најпосећенијих у Србији, које поред лепоте пејзажа, одликује и богатаство биљног и животињског света. Кучај-Бељаница је, како каже, шумско подручје са очуваним храстовим и буковим шумама, али и пећинама, клисурама и кањонима.
Добро је да почињемо да бивамо свесни какве све вредности имамо, када је реч о природи. Односно каква су то богатства. Ко год је макар и само закорачио у ова два предела лако је могао да се увери да је реч о правом благу. Тешко је побројати све чиме располажу ови простори, али ево тек неколико података. Када је реч о Старој планини у праву су они који кажу да овде царују тишина, зеленило, горска вода и свеж ваздух. Стара планина спада у богатија подручја Србије кад је реч о биљном свету. Ботаничари су регистровали чак 1190 биљних врста, као и 51 врсту маховине што чини око трећину укупне националне флоре. У клисурама и удолинама, као и на висовима, задржале су се ендемске врсте. Регистровано је чак 147 угрожених врста, а међу њима има 40 заштићених које представљају природну реткост Србије. Тресавски каћун, гороцвет, косовски божур, шумски љиљан, патуљаста перуника само су неки од њих. Криласти звончић је специфична локална ендемска врста, а Панчићева жабља трава је централнобалканска ендемска врста која код нас расте само на овој планини. Вук, лисица, јелен и зец живе дубоко у шуми, али се зато често наиђе на пуха лешњикара, затим на слепо куче и волухарицу. Птица има 203 врсте међу којима царују сури орао, соко и урлашка сова. А лептира на све стране. Воле цветне ливаде и воду, а тога овде има. Стручњаци су евидентирали 116 врста дневних лептира што чини четрдесет одсто фауне лептира читавог Балкана.
Кучајско-бељанички масив је, између осталог, познат и по бројним изворима и врелима што га чини највећим резервоаром питке воде у Србији. Пећина и других спелеолошких објеката има више од 150. Позната је Злотска пећина, Радошева пећина, чувени прераст Самар, Лазарев кањон. Станиште је 755 такозваних биљних таксона, или група, што је петина укупне флоре наше земље, а чак 45 је у Црвеној књизи флоре Србије. Планинска целина Кучај-Бељаница дом је и за 23 одсто фауне гмизаваца, 130 врста птица и 70 одсто укупне фауне сисара. Међу њима су и рис, видра, мрки медвед и вук који су на Црвеној листи угрожених кичмењака Србије.
Ово је укратко побројано. И све на папиру. А какав је осећај отићи тамо и то видети, није тешко претпоставити.
Приредио О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању