Доломити личе на небеску границу, врхове који деле земљу и небо. Први планинари су ту давно правили мале кућице за одмор и заштиту од непогода. Чак и данас градња на овим планинама подразумева борбу између човека и природе која не прашта. То је трка са временом због које мораш да будеш савршено организован, смирен и дисциплинован јер сваки центиметар изградње захтева много зноја, сваки килограм материјала се два пута мери, а сваки минут рада кошта много. Грешке, зато, нису дозвољене. Ко жели да ради овде мора да има тим људи посебног састава и талената како би у екстремним временским и природним условима створили своја ремек-дела.
То су управо браћа Паоло и Ђовани Курсел и њихова екипа од петнаест радника који су јунаци телевизијске серије „Столари на високој надморској висини“ а чијих ће шест једносатних епизода бити приказивано током марта на каналу Виасат Експлор. Њихов отац Ђермано је покренуо посао 60-тих година прошлог века. Већ трећа генерација Курсела бави се овим послом. Столарија је душа ове породице и у тај посао сакупљања и транспорта дрвета, као и саме израде објеката, укључене су и жене ове велике фамилије – супруге, девојке, па и деца. Захваљујући сложном раду породица успева да напредује – сваки нови посао изгледа екстремнији и изводи се на већој висини.
Породица Курсел воли планине и дрво, а дубоко поштовање које имају према природи једна је од тајни њиховог успеха. Они су једини у стању да у очарајућим пределима Доломита реновирају чувене (древне) планинске постаје и претворе их у савремене планинске домове за алпинисте. У првој сезони, која је сада на програму, пратимо реновирање планинског дома Рефуђио Брентеи смештеног у самом срцу овог стеновитог масива, на висини од 2.200 метара. Поглед са овог места је јединствен, на долине, врхове, камене литице, кањоне и најлепши је и најудобнији од свих осталих доломитских домова.
О дому је више од шест деценија бринуо легендарни алпиниста Бруно Детасис који је био међу пионирима планинарења овим врховима. Он је открио на стотине стаза и успона и унутар дома налазе се бројне црно-беле фотографије које сведоче о историји тог уточишта за планинаре. Мало поред је и капела у којој се пале свеће за помен душа оних који су изгубили животе у жељи да освоје неки од околних врхова. После Бруна о дому је бринуо његов син Клаудио, а данас њиме руководе планински водич Лука Леонарди, његова жена Антонела и двојица синова Микеле и Габријеле.
Рифуђио Брентеи је подигнут тридесетих година прошлог века и његова највећа атракција је висећа тераса која надвисује провалију. Она је сада реконструисана, утврђена да буде још дуго сигурна, а дом је добио и нове тушеве, собна грејања, удобније спаваће собе, ресторан са панорамским погледом, бар и још много ствари које привлаче планинаре из целог света. Посебно је импресиван стаклени зид који опасује више од две трећине дома и имате осећај као да сте под ветрим небом, само ушушкани у топлини овог планинског скровишта. Постоји и мала продавница алпинистичке опреме, изнајмљивање исте, могућност поправке обуће, као и услужно допремање пртљага из најближег места где саобраћају возила, а то је Мадона ди Кампиљо (хиљаду и по метара ниже).
Лето је једино доба када столари могу да раде овде и за та два месеца мора све да се заврши јер пре и после ови врхови прекривени су дубоким снегом. И током лета прилике нису идеалне, јер нестабилно време зачас донесу олује у ово подручје. Зато је пре почетка радова потребно хеликоптером донети сав материјал потребан за рад, израчунати до детаља све што би радницима могло да затреба, од хране и воде до грађевинског материјала. Ипак, то је живот који је породица Курсел изабрала и не жели да га мења за неки други.
Приредио Срђан Јокановић