Некада је већина људи током лета одлазила на море и тамо боравила просечно три недеље, колико је организму и потребно да се адаптира на промењену климу, ваздух и воду, али и довољно да се психички растерети од свакодневних обавеза и стреса. С обзиром на пандемију, сви који ове године успеју да проведу бар неко време на мору, наравно, уз поштовање свих мера против корона вируса, учиниће пуно за своје здравље. Одлазак на море не представља само задовољство путовања и боравка у неким лепим пределима, где се врућина далеко боље подноси, већ и купање у морској води пружа многобројне здравствене добробити.
Свакодневно пливање повећава физичку активност, смањује стрес, снижава крвни притисак и обнавља нервни систем. Због овога се сви већ након пар дана адаптације осећају физички и психички знатно боље, али треба имати на уму да тако нешто можемо себи приуштити чак и у месту где станујемо, чешћим боравком у природи и припремом купке од морске соли.
Ефикасна комбинација
Комбинација јода, цинка, гвожђа и селена из морске воде, уз утицај сунчеве светлости, повећава ниво серотонина у организму због чега се људи на одмору осећају опуштеније и пријатније. Минерали које морска вода садржи у високој концентрацији (магнезијум, калијум и калцијум) уз јод, благотворно утичу на кожу, обнављају је и омогућавају брже зарастање рана.
Састав морске воде у минералима и елементима у траговима сличан је крвној плазми. Морска со уз сунчеве зраке смањује количину гљивица на кожи, али је због тога потребно и додатно хидрирање после купања, посебно суве коже. У најтоплијим данима када је висок индекс УВ зрачења повећава се ризик од штетног дејства сунца, па се препоручује скраћен боравак и у води као и коришћење УВА и УВБ креме са заштитним фактором 30. Не треба заборавити и на свакодневно чишћење лица од крема са заштитним фактором, јер колико год да је крема квалитетна, заштитни фактор је тај који може испровоцирати настанак осипа и стварање митисера.
Испирање горњих дисајних путева
Посебно у дубинама, где је хладна и тамна, морска вода садржи мноштво минерала и сумпора што онемогућава развој бактерија, због чега су лекари увек препоручивали испирање горњих дисајних путева (носа, уста и грла) управо морском водом. Али и у овим случајевима, током боравка на мору, треба бити посебно опрезан због бродова и чамаца који испуштају нафту, као и због високог степена загађења морске воде у већим туристичким насељима. Са друге стране, на мањим дубинама због високе температуре и мешања отпадних вода, постоји могућност развоја бактерија које нису природни становници мора, па се након сваког пливања препоручује темељно туширање и сушење ушију које су посебно осетљиве и подложне инфекцијама. У кућним условима, уместо гњурања у дубинама може се користити спреј за нос и синусе на бази морске воде који се купује у апотеци.
Приредила Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању