Више од сто учесника и учесница из Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Србије и других земаља и међународних организација, окупило се на дводневној конференцији „Борба против трговине људима у сврху радне експлоатације у Европи: стандарди, реалност и нове стратегије деловања”, како би размотрили стратегије за борбу против трговине људима у сврху експлоатације, злочина који погађа све већи број жена, мушкараца и деце, како транснационално, тако и интерно у оквиру појединачних земаља. Европска унија и Савет Европе истакли су важност препознавања фактора ризика за трговину људима у сврху радне експлоатације и развијања доследних стратегија превенције.
„Сиромаштво, незапосленост и растућа неформална економија, заједно са потражњом за јефтином радном снагом и услугама, фактори су који доводе до трговине људима у сврху радне експлоатације. Тренд регрутовања жртава путем друштвених мрежа и интернета је у порасту. Потребно је хитно се ухватити у коштац са растућом претњом трговине радном снагом, а Савет Европе тренутно припрема нову препоруку за својих 46 држава чланица која садржи свеобухватан пакет мера за спречавање и борбу против трговине људима. Међу овим мерама је и проширење обима заштите рада на све секторе привреде, укључујући неформалну економију и непријављење раднике. Предузећа такође имају важну улогу у идентификовању и супротстављању ризицима трговине људима кроз своје пословање и ланце снабдевања”, истакла је Петја Несторова, извршна секретарка Конвенције Савета Европе о борби против трговине људима.
Дајен Шмит, координаторка Европске уније за борбу против трговине људима, нагласила је да је радна експлоатација трајно други водећи облик експлоатације у Европској унији и да је скоро 30 одсто регистрованих жртава трговано у сврху радне експлоатације. „На нивоу ЕУ, циљ нам је да се бавимо радном експлоатацијом кроз свеобухватни приступ, који укључује превенцију, истрагу и кривично гоњење трговаца људима, штитећи жртве у сваком тренутку. Европска комисија је представила предлог забране производа који се производе принудним радом на тржишту ЕУ. Овај предлог укључује робу произведену присилним радом жртава трговине људима и обухвата и домаће и увозне производе из ЕУ“, објаснила је.
„Савет Европе доследно прати и разматра скоро све друштвене процесе из перспективе поштовања људских права, чему је Србија такође привржена. Претварање људских бића у робу, у предмете, трговина њима као да ропство никада није укинуто, пред све нас ставља огроман задатак да се тим људима помогне, а кривци за њихове несреће казне“, рекла је Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Републике Србије.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању