Све је почело са Стратимировићима иако се данас ова зграда најчешће везује за породицу Дунђерски. У Кулпину се, наиме, налази такозвани мали и велики дворац Дунђерских и познати су као њихова здања. Међутим, историјски подаци говоре да су објекти грађени за племићку породицу Стратимировић, крајем 18. и почетком 19. века. Племићка породица су постали и међу првима стекли то звање захваљујући војничким заслугама у аустријској царевини 1745. године – од Марије Терезије.
Ова породица била је једна од најзначајнијих српских породица у Хабзбуршкој монархији и негде је забележено да је била власник поседа око 120 година. Митрополит Стеван Стратимировић, Ђорђе Стратимировић, командант српске војске у револуцији 1848/49 године, само су два међу значајним именима ове породице.
На кратко, имање је од Стратимировића откупио Матеј Семзо од Камјонике. Ова мађарска породица није дуго газдовала у Кулпину и после неколико година, тачније 1889, имање је продато Лазару Дунђерском, који је, као и његов син Ђорђе знатно допринео развоју и модернизацији пољопривреде у Кулпину.
Дунђерски су били власници до 1945. године, када је имање национализовано. Велики дворац је добио данашњи изглед приликом рестаурације 1912. године, док је мањи, познат и као Стари дворац, у много лошијем стању од великог.
Згради Великог дворца се прилази великом приступном рампом, која је карактерисала све дворце Дунђерских. Са дворишне стране се налази високи партер са полукружном терасом. У том објекту данас се налази Пољопривредни музеј који је додељен Музеју Војводине 2004, а Мали дворац претворен је у месну канцеларију и канцеларије кулпинских удружења грађана.
Када је реч о Великом дворцу, занимљиво је да нема података како је изгледао пре реконструкције, обављене 1912, а није познато ни ко је био пројектант нити градитељ. Последњи радови обављени су 2009. године и тада је поправљен кров, уређена фасада и ентеријер. Будући да се Ђорђе Дунђерски оженио рођаком из владарске породице Карађорђевић, чести гости кулпинског дворца били су и краљица Марија са синовима, принчевима: Петром, Андрејем и Томиславом.
На имању Дунђерских, у Кулпину, након национализације је основана пољопривредна задруга, која је све до 1991, односно до уступања комплекса Пољопривредном музеју, користила дворац и помоћне објекте. И било је тако до 2004. године.
Текст и фотографије Тамара Иваниш
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању