Оно од чега развијени свет има користи, ми имамо штете. У земљама западне Европе, али и у неким светски развијеним државама, пепео је добродошла сировина. У Србији је један од озбиљних загађивача и еколошка бомба. Ових дана, вероватно због тога што су термоелектране у неким државама после украјинске кризе опет постале актуелне, пепео је постао важна тема. И у Eвропи, али и код нас.
Како то да у неким државама пепео може већ деценијама да се употребљава у индустрији, а код нас се издвајају значајна средства да се уреде простори где се пепео одлаже како не би угрозио околину и живот људи у близини електрана, питају се многи. Можемо ли и ми да искористимо оно што завршава на депонијама, а што би друштву донело значајну уштеду?
Када су стручњаци први пут почели да се баве пепелом, односно могућношћу да се искористи у грађевинарству, истраживачки процес је кренуо ка цементу. Односно пепелу као његовој могућој замени. Иако се у Сједињеним Државама пепео већ деценијама користи, научници не престају да истражују има ли овај отпад још неки квалитет. Тако су
научници Универзитета у Вашингтону успели да до сада нађу најближе решење како пепео може да замени цемент у производњи бетона. Наиме, приликом производње цемента долази до великог емитовања гасова са ефектом стаклене баште. Можда је мало теже лаицима да разумеју, али објашњење како пепео може да замени цемент научници из Вашинготона су образложили овако. Инжењери су помоћу једне методе успели да преуреде атоме и молекуле унутар пепела помоћу графен оксида. Тај нови пепео се затим ставља у раствор са хемијским активаторима који се и користе приликом добијања цемента. Предност овог цемента је и та што је он водопропустив, па плоче не пуцају временом, а и вода одлази у земљу.
А није да смо као друштво баш тотално незаинтересовани за ову причу. Наша Влада је усвојила Уредбу о употреби пепела у грађевинарству и изградњи путева у Србији. Том Уредбом се ближе прописују услови за коришћење пепела као грађевинског материјала и напомиње да таква пракса у земљама САД и Европске уније постоји око пола века.
У образложењу је још написано да пепео добијен из термоелектрана и других термоенергетских постројења може да се користи за изградњу, реконструкцију, санацију и одржавање инфраструктурних објеката јавне намене. Затим је уследила и процена да су уштеде са овим материјалом између 30 и 80 одсто у трошковима изградње путева у поређењу са коришћењем стандардних грађевинских материјала као што су камен, песак, шљунак…
Пише О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању